Српски лешник у "Фереро" куглици

Леска се у Србији дуго сматрала само шумском врстом дрвета. Међутим, у новије време земљорадници су почели да гаје леске, посебно за индустријску прераду лешника и као садни материјал. У Министарству пољопривреде кажу да чак три четвртине територије Србије има идеалне услове за узгој лешника.

Да ли бисмо од увозника могли да постанемо конкуренти на тржишту знаће се од децембра, када почне сарадња са италијанском компанијом "Фереро", која планира да образује произвођаче и откупљује лешник за своју кондиторску производњу.

Некада су падине лесковачке котлине биле обрасле шумом леске, а по њему је и град у новије доба добио име. Данас лешник гаји тек понеко домаћинство.

У селу Ждеглова надомак Лебана, Славко Ђокић је, пре 13 година, засадио лешник. Са пет хектара убрао је шест и по тона, како каже, двоструко више него прошле године и то захваљујући наводњавању.

"Улагања су велика, дугорочно се чека да би се исплатило, најмање пет до седам година", рекао је Ђокић.

И поред тога што су потребна велика улагања и што се дуго чека на први род, стручњаци препоручују узгајање лешника.

"Оно што смо приметили јесте да је подигнуто доста нових засада. Ове године је и приметно да су неки у доброј форми, да се интензивно обрађују, и да је то један показатељ да на овом простору постоје агротехнички услови за успевање ове културе", каже професор агрономије Јовица Ђоновић.

Према процени Министарства пољопривреде, тренутно је у Србији под засадом леске око 1.200 хектара. Циљ је да се пољопривредници подстакну да узгајају квалитетне италијанске сорте лешника, посебно у Топличком, Пчињском и Пиротском округу, али и у Срему и делу Бачке.

"Оно што Министарство додељује будућим произвођачима то су субвенцијска средства за куповину садног материјала, затим за постављање наслона за обраду земљишта, за хемијску анализу земљишта, максималан износ средстава од којих корисник може да добије до два милиона динара", каже Колинда Хрехоровић из Министарства пољопривреде.

Италијани су, после Турске, други по производњи лешника. А компанија "Фереро", произвођач популарне "нутеле", за коју зна читав свет, на своју мапу улагања уцртала је и Србију.

"Компанија 'Фереро' зна да Србија има одличне агроеколошке услове за гајење лешника, желе да помогну да што више засада буде на вашој територији. Њихов модел инвестирања предвиђа откуп лешника од домаћих произвођача, а у међувремену обучавају произвођаче и саветују их како да побољшају производњу и које сорте да гаје", рекао је Марко Леоне, први секретар за економска питања Амбасаде Италије.

Производња лешника у Србији тренутно подмирује тек десетак процената потребних количина. Остатак се увози, углавном из Турске, за шта се годишње плати и до десет милиона евра.

Највећи купци лешника у свету су кондитори који откупе око 75 одсто светске производње, а само "Фереро" чак 27 одсто.

Остали аутори: Оливера Вукосављевић
број коментара 8 Пошаљи коментар
(уторак, 03. нов 2015, 08:57) - Drinski [нерегистровани]

Zašto uvek stiže kad on nije tu?

Neće ni lešnik dati rod u vreme kad mi hoćemo da ga pokupimo.Rile se pita:"Kako da dobijemo sadnice lešnika i zasadimo na napuštenom dedinom imanju na Staroj planini?"A da li je razmislio da u međuvremenu malo sredi (okopa, oreže i popuni) stari voćnjak koji uvek daje rod kad on nije tu?Moraš češće obilaziti dedovinu sa alatom i elanom za bar malo rada...

(уторак, 03. нов 2015, 07:59) - sadi lešnik za unuke [нерегистровани]

lešnik bez motike

ništa neće na daljinski, a neće bato ni daljinski bez baterija. mora da se uloži energija pa onda dugmići. to je poljoprivredda ko i svaka druga. zaradi ko odradi. toplo preporučujem sadnju lešnika jer niko ne može da te z sa otkupom i sl. najbolje vreme za sadnju lešnika je bilo pre deset godina. najbolje sledeće vreme za sadnju je ODMA.

(понедељак, 02. нов 2015, 14:04) - Rile [нерегистровани]

dedovina

Imamo na Staroj planini imanje napusteno, nema ko da obradjuje, samo moji odu leti. Kako da dobijemo sadnice lesnika i zasadimo. Bolje da uberemo lesnik nego sad nista. Imamo neko voce ali uvek nismo tamp kad stize, ovako lesnik rodi pokupimo. I naravno ne da gajimo GMO vec obican zdrav. I uvek je skup i ima kupca. A nutelu jedu svuda, i niko ne kaze da je GMO. Svaka poslasticarnica, restoran nudi palacinke sa nutelom. A u stavrno sam iznenadjen da nam je bas nase zemljste plodno za gajenje lesnika, a turci to koriste i sade ga a nemaju bas plodno ako Srbija.

(понедељак, 02. нов 2015, 13:33) - Пензионер [нерегистровани]

РЕ:Сад знамо како...

Или да засадимо по пар ари нашим унуцима, кад већ од пензије не можемо ништа да им оставимо? Тако ће им дедовина бити дража и вреднија!

(понедељак, 02. нов 2015, 12:02) - Vanja [нерегистровани]

sansa

Nasa zemlja mora bas i da iskoristi sansu i gaji organski lesnik, i taj ponudi italijanima. A GMO bas i da nam bude velika prilika posto to ne proizvodimo. Onda ce Nutela biti od organskih lesnika i skuplja na trzistu. A mi necemo gajiti modifikovani lesnik.

(понедељак, 02. нов 2015, 11:26) - anonymous [нерегистровани]

oprez.

Ferrero je izmedju ostalih na spisku Grinpisa kao proizvodjac hrane koji koristi gmo u proizvodnji.

(понедељак, 02. нов 2015, 11:00) - Дванаест година до пензије! [нерегистровани]

Сад знамо како...

да прекратимо време, док чекамо на запослење. И поред тога што су потребна велика улагања и што се дуго чека на први род, наши стручњаци препоручују ову културу. Могуће је узети хипотекарни кредит за расад и системе наводњавања, још и редовна обрада, 5-6 година брзо пројури. У међувремену, банка активира хипотеку и оде и кућа и земља, а лешнике ће неко други сакупљати...То је ипак посао за оне који раде и нешто друго, па могу да проширују делатност...

(недеља, 01. нов 2015, 20:58) - Avram [нерегистровани]

fenimenalno

To je odlicna vest, a bolje da imamo lesnik na napustenim ognjistima nego korov, I jos ako italijani pomognu sa sadnicama i otkupom bice fenomenalno. Ministarsvo da pomogne a ne stalno da nam se unistava poljoprivreda i uvozimo,a mozemo da odgajimo svaku kulturu, jer imamo plodnu zemlju.