Фискални савет: Недовољне уштеде у буџету

Фискални савет Србије оценио је да су зараде у јавном сектору смањене на добар начин, али да ниво умањења пензија није довољан.

Према оцени Фискалног савета, линеарним смањењем зарада у јавном сектору за 10 одсто остварују се осетне уштеде, али то још неће бити довољно да се у кратком року успостави одрживи ниво државних издвајања за зараде.

"Доследном применом других мера, пре свега смањењем броја запослених у јавном сектору, у наредне три године могао би да се достигне одржив ниво издвајања из буџета за плате", навео је Фискални савет у саопштењу подељеном новинарима.

Фискални савет је навео и да ниво умањења пензија није оптималан јер се добијају релативно мале уштеде.

"Након умањења, пензије ће остати на нивоу који је знатно виши од економске могућности привреде да их финансира", наводи се у саопштењу.

Фискални савет је истакао да је смањење плата и пензија први корак за избегавање кризе јавног дуга, али да је уз то неопходно и решавање проблема јавних предузећа и државних банака, смањење сиве економије и спровођење структурних реформи.

"Растући фискални дефицит и јавни дуг указују на то да је тренутно стање јавних финансија у Србији неодрживо. Додатни проблем који прети да потпуно уништи јавне финасије Србије је неуспешно пословање јавних предузећа и државних банака", навео је Фискални савет.

Због свега тога, додаје се, потребан је потпуни заокрет у вођењу фискалне политике, али и управљању јавним предузећима и банкама јер је алтернатива криза јавног дуга, а то значи пад БДП-а од око 10 одсто, висока инфлација, депресијација динара и велики пад животног стандарда.

Фискални савет је навео да усвојени ребаланс указује на то да ће стварни дефицит буџета Србије у 2014. износити око 300 милијарди динара, иако је у самом ребалансу приказана његова знатно мања вредност.

Ребалансом буџета формално је предвиђен дефицит од 225 милијарди динара, али он укључује све трошкове које држава има услед лошег пословања јавних предузећа и државних банака и неке расходе који се финансирају из пројектних зајмова.

Наводи се и да су ребалансом буџета за 2014. знатно повећани расходи за различите субвенције, што у појединим случајевима може бити веома опасно.

Повећање субвенција је последица лошег планирања, али и појаве нових расхода за те трошкове током године, навео је Фискални савет и додао да и поред тога што је држава остала дужна банкама око осам милијарди динара по основу реализованих субвенција за кредите за ликвидност, као и 1,6 милијарди динара рециклерима, тај дуг није био укључен у буџет.

Фискални савет сматра да би приликом израде буџета за 2015. годину требало да буду укључени сви расходи државе и да буду јасно приказани.

ЕПС је "највећа опасност по јавне финансије"

Председник Фискалног савета Павле Петровић рекао је да је врло скептичан у вези са проценом да је реално очекивати да јавна предузећа у буџет уплате 150 милиона евра из добити.

Петровић је указао да највећа јавна предузећа, као "Србијагас", праве губитке, а "Електропривреда Србије" је на ивици да почне да узима паре из буџета.

Према његовим речима, ЕПС је "највећа опасност по јавне финансије" због губитака које прави, а који би могли да се превале на буџет што јавне финансије неће моћи да издрже.

Петровић је указао да би то био већи проблем и од "Србијагаса", који буџет непланирано кошта више од девет милијарди динара.

Можда би новац у буџет, сматра Петровић, могао да уплати "Телеком Србија", али и том предузећу стално пада вреднст, те би га зато, како је оценио, требало продати.

Међутим, напоменуо је Петровић, продаја "Телекома" не би решила проблем буџетског дефицита, него би привремено попунила "рупу", након чега би дефицит наставио да расте.