ИМТ и ИМР "у леру"

Социјални програми у обе фирме давно су за собом оставили време кад су оне упошљавале по 5.000 радника. Данас једни имају нешто посла, док други, како кажу, само симулирају рад.

Две фирме, а један директор. Имају по 820 запослених. Док се у првој слави у другој се штрајкује.

Судбина браће је различита. Запослени у Раковици имају више "среће" од колега из ИМТ-а. У Индустрији мотора ради се са тридесет одсто капацитета – плате су редовне.

Нагомилани дугови, немогућност пољопривредника да купују тракторе и поплаве, све су то нерешиви проблеми за ову фирму. За отклањање штете, каже руководство, није стигао ни динар.

"Има доста машина које нису опорављене, што доводи у питање реализацију неких уговора, поготову са Пољском. Ова фабрика егзистира, има уговора који су активни и моћи ће да производи трактор и мотор. Имамо сада потписаних уговора за око 300 трактора према афричком тржишту", каже Мирољуб Мићић, председник Надзорног одбора ИМР-а.

Сада ИМР извози тракторе више него што произведе за домаће тржиште. Око 15 милиона евра је извоз.

Највише мотора за тракторе ИМР произвео је четрдесетих, педесетих, а последњи осамдесетих година. Руководство од тада до данас није имало новца за нова улагања, моделе, инвестиције. ИМР ангажује преко 300 коопераната.

Сарадник ИМР-а Слободан Николић каже да, ако хоћемо да одржимо производњу компонената у Србији, и средња и мала предузећа, морамо да подржимо опстанак ИМТ-а и ИМР-а.

Тридесет одсто производа из Раковице уграђује се на Новом Београду. Зато су руководства ИМТ-а и ИМР-а јуна прошле године предложила спајање две фирме. Укупно имају 60 хектара земљишта и 270.000 квадратних метара под објектима.

Генерални директор ИМР-а и ИМТ-а Зоран Радосављевић каже да мора да се изврши конверзија дуговања у власништву државе, да се подржаве ова два предузећа и споје.

Директор који одговара и за прославу и за штрајк претходних дана оптуживан је да је пре подне директор једне, а по подне друге фирме. Каже да је у једној запослен, а у другој ангажован по уговору. Не схвата у чему је проблем.

Неколико километара даље, радници огорчени. У ИМТ-у свој штрајк зову парада гладних. Кажу, неки долазе у фабрику, неки не. Примили су по 5.000 динара за последња три месеца. Посла нема. Кажу да не виде перспективу, сваки дан долазе на посао, а посла нема. Дугују им 17 плата, превоз, а били би задовољни да добију минималац.  

Захтеви су оправдани, а радници немоћни.

"Они траже исплату плата да буде 10. и 25. у месецу, превоз 30, повезивање радног стажа, оверу здравствене књижице. Ми можемо да им испунимо захтев да им дамо превоз, плату са овим обимом посла. Нисмо у стању да им обезбедимо све, али очекујемо помоћ од Владе до коначне приватизације ИМТ-а", каже Милорад Павловић, председник Надзорног одбора ИМТ-а.

ИМТ је пре пет година производио 3.000 трактора. Ове године продао је само један. Све остале произведене, њих 196, продају посредници који и финансирају производњу.