Како "озеленити" српску енергетику

Отворити тржиште гаса и струје и више користити зелену енергију - главни су енергетски задаци Србије на путу ка Европској унији.

Водни потенцијал, за Србију је енергетско благо. У будућности се рачуна на градњу "Ђердапа 3", али нове киловате струје најпре ћемо добити из малих хидроелектрана, јер је у протекле две године Министарство енегетике дало чак 350 локација за њихову градњу.

Коначно се спремају и пројекти за коришћење огромног потенцијала подземних и термалних вода.

"Пример Београда да ту сигурно двадесетак процената од укупног броја потрошача може као базну енергију користити геотермалну", каже Дејан Миленић, шеф Центра за обновљиве водне енергетске ресурсе

Тај проценат, каже, може бити у градовима који су у долинама великих река - Западне и Велике Мораве, Дунава, Саве, Дрине.

Очекује се и више соларне, а посебно енергије из ветра. НИС у Пландишту гради први ветропарк, а за две-три године треба да се заврте ветрењаче и других инвеститора на још пет локација, инвестиције укупно вредне 700 милиона евра.

Америчка компанија "Континентал Винд" припрема градњу ветропарка у Ковину.

Ана Брнабић из Српског удружења за енергију ветра каже да је у уговору са извођачима радова за рок постављен 14. октобар.

"Али то ће зависити, од тока, ако се до краја јула усвоји Уговор о откупу електричне енергије и нови Закон о енергетици. Како смо чули у експозеу премијера, енергетика ће бити приоритет, ми смо обратили пажњу на оно што је он говорио", рекла је Брнабићева.

Рачуна се и на биомасу чији је удео у енерегтском билансу земље сада 12 одсто, и то из шумског потенцијала. У укупној потрошњи само нафтних деривата мора да буде 10 одсто биогорива.

"Највеће повећање можемо да очекујемо у производњи пољопривредних култура које ће допринети и производњи биогорива јер је то наша највећа обавеза, најтеже испуњива обавеза према захтевима ЕУ", рекао је Милош Бањац са Машинског факултета у Београду.

Објашњава да два од укупно 5,8 одсто, колико треба да се увећа удео обновљиве енергије, може да се односи на биомасу.

У плану је и управљање комуналним отпадом, где лежи огромна енергија. Дневно се у земљи баци око 5.000 тона смећа, односно 50 милиона евра годишње, што значи да локалне самоуправе треба да граде капацитете за прераду отпада.

Јованка Арсић Каришић из Централноевропског форума за развој (ЦЕДЕФ) каже да у Немачкој има шест хиљада таквих постројења.

"У Бечу имамо у самом центру града чак пет постројења која се баве термичком прерадом отпада из чега се добија топлотна и електрична енергија. Ми у Србији немамо још ниједно такво постројење", каже Арсић Каришић.

У Влади су, кажу, отворени за све пројекте. Инвеститорима обећавају олакшана улагања, без законодавних и административних баријера.