Како до јефтинијих банкарских услуга

Шансе да се камате на задуживање смање постоје, кажу банкари, али напомињу да још нема јасних правила на основу којих ће то учинити.

Тржишни колач у банкарском систему у Србији све је мањи. На прсте се могу избројати фирме које су кредитно способне и које остварују профит. Доказ за то је податак да три познате фирме у Србији дугују око 900 милиона евра, које банкама не могу да врате.

Клаудио Чезарио, директор "Уникредит банке", указује да је у Србији тренутно 29 банака, а да ће тржиште одредити оптимални број.

"Тренутно је Србија земља са највећом стопом ненаплативих кредита. Ако ме питате за иницијативу за смањење камата на минусе по текућим рачунима, чекамо појашњења детаља у оквиру Закона о заштити корисника финансијских услуга од стране Народне банке. Мислим да има простора за смањење камата јер је и инфлација последњих месеци нижа па се то односи и на камате. После тога мислим да ћемо имати најмање камате на овом тржишту", истиче Чезарио.

Поставља се, међутим, питање да ли ће ниже камате поправити систуцију у систему где су до скоро дужници били повлашћенији од кредитора, а неплатише од платиша.

Душан Узелац са сајта "Каматица" објашњава да су камате који постоје за минусе велике делимично и због тога што је тај ризик за банкаре и највећи.

"Али, додатно је и проблем то што све неплатише по том основу у ствари повећавају каматну стопу. Сви наредни корисници те услуге ће платити за све неплатише по основу тог производа", каже Узелац.

Камате нису највећи проблем, сматрају стручњаци, већ низак ниво привредне активности и запослености. То утиче на смањену потрошњу што се одражава на мање јавне приходе и тако укруг.

Секретар Удружења банака Србије Верољуб Дугалић напомиње да ће, упркос увреженом мишљењу, профитна стопа у банкарском систему бити врло скромна.

"У 2011. је била 0,2 одсто у 2012. години 1,2, а у 2013. биће између два и три процента, пре плаћања пореза", наводи Дугалић.

Иако банке више не доживљавамо пријатељски као пре десет година, очигледно је да од њихове активности зависи раст економије, па у економском ланцу и оне имају своју улогу.