Дуг списак пореских дужника

Пореска управа је објавила пет спискова са 1.500 предузећа која су највећи дужници. У протекла три месеца, укупан дуг је смањен и износи 378 милијарди динара. Међутим, дуг предузећа која су активна је увећан - делом због тога што је списак дужника проширен, а делом и због тога што су на листу враћена предузећа из наменске индустрије, у којима у међувремену није дошло до планиране реорганизације.

Са више од шест милијарди динара неплаћених пореза и доприноса, листу дужника сада предводи "Застава оружје".

"Симпо" је и даље на непопуларном списку, јер конверзија капитала у државну својину још није завршена.

Следе "Слобода" Чачак и "Крушик" Ваљево са дуговањима од више од две милијарде динара. Нешто мање дугује ППТ "Наменска" из Трстеника.

Око 300 предузећа и институција са тог списка порезницима је дужно 44,5 милијарде динара.

Више од 90 одсто њих је већ блокирано, а такву судбину фабрике из сектора наменске индустрије требало би да избегну.

Помоћник директора Пореске управе Рада Костић каже да је Влада одлучила да се дуг тих фабрика реши или конверзијом или на неки други начин.

"Пошто то годинама траје и није окончано, фактички није донета одлука о реструктурирању, ми смо их вратили на списак активних. Ти дугови су огромни. Не радимо им принудну наплату баш због закључка Владе по коме би ти дугови требало да се реше на други начин", објашњава Костић.

Чак 20 комуналних предузећа са претходног списка није на новом, јер су прихватили отплату дуга на рате.

Међутим, зајечарска "Краљевица", која је недавно, протестујући, комунални отпад истоварила испред тамошње пореске филијале, то није учинила.

Укупан број предузећа из јавног сектора, па чак и институција на новом списку је већи.

Дугови због лошег рачуноводства

У Пореској управи верују да су домови здравља, болнице па чак и Министарство иностраних послова, на њега доспели због сопствене лоше администрације.

"Њихови рачуводствени центри су попуњавали пријаве и себе задуживали на један рачун, а уплаћивали на друге, тако да су на неким рачунима у претплати, а на другима у минусу", објашњава помоћник директора Пореске управе Рада Костић.

Економисти процењују да ће наплата пореза бити све тежи посао, али би нулту пореску дисциплину требало задржати. На држави је да нађе начин како да помогне предузећима.

Економиста Малиша Ђукић сматра да би ликвидне компаније, као и слабо ликвидне али солвентне компаније, требало да добију неку врсту помоћи, било кроз фискалну политику, односно неку врсту помоћи Министарства финасија, или монетарну политику.

Посебан проблем су фирме у стечају, које дугују највише, чак 235 милијарди динара. Предводе их банке у стечају, које су у том статусу дуже од деценије.

Што се пореског закона тиче, тај дуг би већ застарио, међутим, све док је фирма у стечају, то није могуће.