Ко стоји иза инвестиционих фондова?

После Апелационог суда у Београду, који је поништио решење Вишег суда о замрзавању имовине компанијама "Денјуб фудс груп БВ" из Амстердама и "Клејтс холдинг БВ", јер нису у потпуности утврђене чињенице о власничкој повезаности покојног руског тајкуна Бориса Березовског с тим компанијама, огласила се и Управа за спречавање прања новца. Кажу да није утврђено да су сумњивим новцем руског бизнисмена куповане фирме у Србији.

Ипак, нема доказа ни да иза појединих инвестиционих фондова не стоји капитал страних или домаћих тајкуна. Упућени кажу да и друге земље имају проблем да утврде ко стоји иза одређених фондова.

Да би међу власницима неких предузећа у нашој земљи могао да буде и покојни руски олигарх Борис Березовски, сазнали смо из замолнице руског тужилаштва да се забрани располагање имовином неколико фирми. Ипак, надлежни српски органи, за сада, нису пронашли доказе који потврђују те тврдње.

"Управа за спречавање прања новца је на посредан начин довела у везу Березовског са власништвом у Салфорду, али та веза није доказана. Током прошле и ове године, Управа је са финансијско-обавештајним службама других држава размењивала податке о фирмама које се посредно доводе у везу с тим инвеститицоним фондом. Предмет тих провера никада није био Березовски", наводи се у саопштењу Управе за спречавање новца.

Инвестициони фонд Салфорд је преко Денјуб фудс групе и Клејтс холдинга у Амстердаму, власник -"Бамби Баната", "Бамби парка", "Имлека", "Млекаре Суботица", "Књаз Милоша", "Секопака". Међутим, не зна се чији капитал стоји иза Салфорда као управљачке компаније.

Стручњак за тржиште капитала Ненад Гујаничић каже да по актуелној регулативи и банке и брокерске куће и друге институције које затупају клијенте, било да су инвестициони фондови или други инвеститори, морају да идентификују крајњег власника.

На питање како објашњава случај Салфорда и Березовског, Гујаничић каже да је реч о инвеститору који је дошао пре око 10 година и да тада актуелна регулатива није била на снази.

"Једино уређене економије могу одређивати правила за инвеститоре, и могу одбијати неке врсте инвеститора. Нажалост, ми смо и даље у ситуацији да прихватамо белосветски капитал из простог разлог што немамо довољно професионалних познатих и главних светских инвеститора", каже Гујаничић.

Владимир Круљ из Агенције за финансијску репутацију КРЕАБ из Брисела каже да је оно што је битно када су инвестициони фондови у питању јесте да се питање њихове транспарентности поставља не само у земљама попут наше које су у транзицији, већ се поставља у много развијенијим државама.

"Управо на том процесу усклађивања тих закона са европском унијом улазимо у ситуацију да ћемо овакве ситуације или сличне, или ове које сте поемнули, моћи да успешно избегнемо", каже Круљ.

Како би избегле компликације и судске спорове због проблематичних улагача, многе земље у последње време све чешће, пре него што дају дозволу за неку инвестицију, ангажују специјалзоване агенције да провере власништво и репутацију компаније.