Годишњица напада у Тузли

У Тузли је данас служен помен војницима Југословенске народне армије који су убијени док су се повлачили из тог града на данашњи дан 1992. године.

Учесници помена дошли су аутобусима из Бијељине и уз јако полицијско обезбеђење упалили су свеће и положили цвеће на месту на коме су страдали војници.

Како објављују локални медији, све је протекло без проблема и провокација.

Парастос убијеним војницима служен је у 12 часова на гробљу у Бијељини, где је сахрањен највећи број страдалих.

Организатор годишњице је Одбор владе Републике Српске за неговање традиције ослободилачких ратова.

Напад на 92. моторизовану бригаду, која се повлачила из касарне "Хусинска буна" са око 200 моторних возила и око 600 старешина и војника, извели су 15. маја 1992. године припадници локалне Територијалне одбране и полиције, уз помоћ паравојне формације "Зелене беретке".

Према споразуму о мирном повлачењу ЈНА са територије БиХ, а на основу договора команданта касарне пуковника Милета Дубајића и локалних власти, евакуација је требало да почне у 15 часова, али су локалне власти исценирале спор око предаје дела наоружања ТО Тузла.

Касније ће се испоставити да је то био део плана за размештање снајпериста на правцу повлачења ЈНА и месту заседе.

Да је напад на колону ЈНА унапред добро планиран и припреман показале су и запреке на путевима, копање ровова, израда заклона, истурање јежева и крстила на пут и извлачење нагазних мина на канапу.

Паљба током евакуације

После преговора у којима је постигнут компромис, евакуација касарне почела је у 19 часова. У тренутку, када је последња трећина колоне, долазећи из Скојевске улице, пролазила раскрсницу Брчанска малта, по њој је из околних зграда и заклона осута паљба ватреним оружјем, "зољама" и другим запаљивим средствима.

У експлозијама и пламену на лицу места живот су изгубила 32 војника, а повреде су биле тако тешке да је сутрадан у болници само седам жртава могло бити идентификовано.

Распоређени снајперисти, прво су пуцали и убијали возаче војних возила да би их зауставили и блокирали даљи пролаз, а онда су пуцали у војнике и санитетско особље, који су тако опкољени били лака мета.

Припадници Територијалне одбране Тузла затим су ишли дуж заустављене колоне и рањене војнике брутално ликвидирали у возилима. На путу за болницу у санитетском возилу побијено је 17 рањеника ударцима чекића у чело, тела осталих су ноћу одвезена на градску депонију и затрпана булдожером.

На аудио записима забележено је како дежурни у Оперативном штабу јавне безбедности Тузла Илија Јуришић наређује напад на колону наводећи притом и команде као што су "пуцај" и "не доводи", из чега се може закључити да није желео заробљенике.

Злочин без казне

Нажалост за злочине у "тузланској колони" нико није одговарао, иако су хашки истражитељи 2003. године, када су уступали предмет "Тузланска колона" Суду БиХ, закључили да има довољно доказа за покретање истраге против девет особа.

Хашки истражитељи су тада за четири особе дали ознаку "А", што значи да је на основу достављених доказа утврђено да постоји кривично дело ратног злочина и довољно доказа да се те особе процесуирају.

Илија Јуришић, некада високи функционер МУП-а БиХ, ухапшен је у Београду по оптужници Тужилаштва за ратне злочине и осуђен 28. септембра 2009. године на 12 година затвора због употребе недозвољених метода борбе.

Ипак, пресуда је прошле године укинута.

Тужилаштво БиХ објавило је у децембру 2009. године да је прекинуло истрагу против ратног градоначелника Тузле Селима Бешлагића и других лица.

Према подацима којима располажу власти РС, утврђено је да је у нападу на колону ЈНА страдало укупно 200 војника.