Читај ми!

Последњи бугарски цар у крхотинама, Собрање о забрани пронацистичких удружења

Табла са натписом "Цар Борис Трећи" на бугарском културном центру у Охриду разбијена је дан пре него што ће македонски парламент гласати о новом закону, којим ће бити забрањена сва удружења која промовишу нацизам и фашизам. Центар "Симон Визентал" подржао нацрт закона. Од три бугарска центра у Северној Македонији, два су названа по некадашњим сарадницима нациста – Ванчу Михајлову и цару Борису Трећем.

Крхотине поломљене пластике, све су што је остало од натписа "Цар Борис Трећи" на удружењу припадника бугарске мањине у Охриду, око којег се већ недељама воде жестоке полемике, пре свега због чињенице да је последњи бугарски цар склопио савез са нацистичком Немачком и депортовао хиљаде македонских Јевреја у концентрациони логор Треблинка.

Пријављено је оштећење табле са именом удружења, потврдио је портпарол полиције у Охриду, Стефан Димоски.

Простор испред овог центра био је, крајем прошле седмице, поприште сукоба полиције и демонстраната, који су повицима "татари", "фашисти", "нацисти" протестовали због називања овог удружења по цару Борису Трећем.

До краја протеста, учесници протеста су зграду гађали каменицама и јајима, али су демонстрације окончане без повређених пошто су челници удружења покупили обележја и побегли на споредни излаз.

Осим последњег бугарског цара, слични центри су названи по Ванчу Михајлову и цару Фердинанду Првом, што су Македонци доживели као провокацију, јер Бугарска већ годинама процес македонских евроинтеграција условљава решавањем наводних питања везаних за национални идентитет Македонаца.

Јеврејска заједница у Северној Македонији је још раније, подсећајући да је после одлуке Бориса Трећег да уведе расне законе у замену за територије у Македонији, навела да је у концентрационом логору Треблинка убијено више од 7.000 македонских Јевреја.

"Ако је име цар Борис Трећи проблем, онда је гимназија у Скопљу која носи име Јосипа Броза Тита много већи проблем", рекао је шеф бугарске дипломатије Николај Милков, поводом отварања културног центра у Охриду.

Бугарска је у неколико наврата критиковала власти у Скопљу због наводног слављења Јосипа Броза Тита, наводећи да земља која "жели у ЕУ не може да слави једног од најмрачнијих диктатора". Истовремено, бугарски историчари сматрају да је за стварање македонског језика одговоран "југословенски шовинизам", са циљем "негирања бугарског националног идентитета".

У концентрациони логор Треблинка депортована су 7.144 припадника јеврејске заједнице у Македонији. Само је неколицина преживела, а на месту на којем је некада било јеврејско насеље у Скопљу подигнут је Музеј Холокауста.

"Само смо изабрали лик цара Бориса Трећег као једног бугарског цара. Нисмо ни помислили да правимо провокације... Не сарађујемо са неонацистичким или фашистичким удружењима", рекао је председник тог удружења Томе Блажевски.

О забрани културних институција које промовишу нацизам и фашизам у четвртак ће се изјаснити македонско Собрање, на предлог посланице Пашеле Мизрахи. Њен предлог закона подржао је и центар "Симон Визентал", наводећи да су цар Борис Трећи и Михајлов подржавали савез Бугарске са нацистичком Немачком.

Један од директора тог центра, историчар Холокауста Ефраим Зуроф, објаснио је да су бугарски Јевреји, током Другог светског рата, били изузети од депортација у нацистичке логоре смрти, али да су Бугари са анектираних територија у Македонији у логор Треблинка послали око 7.000 Јевреја.

"Практично, цела јеврејска заједница у Македонији је депортована у Треблинку, где су листом сви убијени, укључујући и 2.000 деце", рекао је Зуроф, оптужујући бугарске власти да "променом нарације" покушавају да избришу улогу Бугарске у Холокаусту.

Бугарска је, после серије договора са Немачком, окупирала велике делове Румуније и Бугарске и донела низ антисемитских закона, које је углавном спроводила на окупираним територијама. Последњи пут, Борис Трећи је са Адолфом Хитлером разговарао у августу 1943. године, када је одбио да се укључи у рат против СССР-а. Умро је од последица срчаног удара недуго после тог сусрета, а читав низ бугарских историчара тврди да је био отрован.

Ванчо Михајлов постао је лидер Внатрешне македонске револуционарне организације, или ВМРО, после серије атентата у којима је страдало претходно вођство те организације. Његов најближи сарадник Владо Черноземски је 1934. године у Марсељу, у сарадњи са усташким покретом, убио југословенског краља Александра Првог и француског министра спољних послова Луја Бартуа.

Током рата, Михајлов је, после састанака са Адолфом Хитлером и Хајнрихом Химлером, покушавао да организује нацистичке јединице у Македонији и Бугарској, након чега је живео у Загребу, одакле је избегао у Италију. Михајлов је умро 1990. године у Риму.

Музеј Холокауста наводи да је протеривање договорено директно са Адолфом Ајхманом, те да је у првој фази за депортацију одређено око 13.000 Јевреја из Македоније и околине Пирота, те још 8.000 из Софије. Од тог броја, у логор Треблинка пребачене су 11.343 особе. Депортације су прекинуте у мају 1943. године после силног притиска јавности и цркве.

Суштински, Софија настоји да заустави захтеве да се Македонцима у Бугарској призна статус националне мањине, односно да Скопље призна да македонски језик и идентитет имају бугарске корене.

Софија инсистира да се македонски језик, надаље, зове званични језик Републике Северне Македоније или у одређеним случајевима фуснота уз објашњење: "Према Уставу Републике Северне Македоније".

Бугарска наводи и да је "македонски језик настао 1944. године", те да може да се рачуна једино као "писана регионална форма бугарског језика".

субота, 04. мај 2024.
13° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво