Читај ми!

У Сиску обележена 80. годишњица страдања и спасавања ратне сирочади

На сисачком Дечјем гробљу, у Парку Диане Будисављевић, обележено је 80. година од страдања, али и спасавања ратне сирочади у дечјем концентрацијском логору у Сиску.

Овогодишња свечаност, у организацији Српског народног вјећа и Вјећа српске националне мањине града Сиска, била је посвећена афирмацији хуманитарног рада сисачког учитеља Анте Думбовића, који је својим залагањем спасио велики број малишана. Том је приликом упућен и предлог да Анте Думбовић добије и своју улицу у Сиску.

На комеморацији је говорио саборски заступник и председник СНВ-а Милорад Пуповац, који је напоменуо како су у Сиску страдала козарска, српска деца, која су умирала од глади, болести, прљавштине, хладноће и од туге. 

"То нису била напуштена деца, ни избеглице, него су то била деца која су заједно са својим родитељима и суседима одведена у логоре НДХ и Трећега Рајха. Деца су насилно раздвојена од породице, деца око којих су се бориле две силе. Једна је била сила добра- на челу с Дианом Будисављевић и Антом Думбовићем, а на другој страни сила зла -  усташке власти и организације које су наводно бринуле о њима, укључујући и управитеља логора", рекао је Пуповац.

Додао је како је данас једноставно подучавати децу како зло није ни хрватство, ни српство, нити нешто треће, што именује националност, јер ни једно ни друго ни треће, само по себи нису зло.

"Зло су људи који у народе уносе идеје и управљају интересима који су наопаки и који друге народе претварају у објект мржње и уништавања, укључујући и децу. Због тога треба долазити на ово место", закључио је Пуповац.

Како је речено током комеморације, кроз сисачке дечје логоре, које је усташка власт назвала прихватилиштима, од јесени 1942. прошло је око пет хиљада деце, а у Сиску је умрло и сахрањено око 1.150 деце.

Како је за верске службе напоменуо владика пакрачко - славонски Јован, "то је био последње служење помена за страдалу децу, јер ће се од идуће године њима приносити колач и жито као светима, јер нису страдали од појединачних кољача него од највећег зла Другог светског рата". 

У културно- уметничком делу програма наступили су чланови збора СКД Просвјета, Пододбора Загреб, и кантауторка Ана Чурчин из Београда која је извела песму "Ој Саво, ој Савице".