Читај ми!

Веритас: За злочин на Динари 1995. године још нико није одговарао

Поводом годишњице од ликвидације девет припадника Српске војске Крајине, 1995. године на Дринари, центар "Веритас" подсећа да за тај ратни злочин још нико није одговарао ни пред домаћим ни пред међународним судовима.

Девет припадника Српске војске Крајине (СВК), познаника, комшија и рођака, из буковичких села, 26. јула 1995. године, на Динари, на пределу "Медено брдо", заробили су припадници Хрватског вијећа одбране (ХВО) и Хрватске војске (ХВ).

Како истиче Веритас у саопштењу, везисти СВК су "ухватили" разговор на непријатељској страни који потврђује да су сви живи заробљени.

Ускоро је кренула и хрватска акција "Олуја", која је довела до пада РСК и егзодуса крајишких Срба и до много нових жртава, па је та група са Динаре, како наводи Веритас, пала у други план.

Затим, у току 1998. године преко Комисије за нестала лица Херцег Босне стигла је вест да су ловци на Динари у једној вртачи, на пределу "Медено Брдо", уочили гомилу костију.

Ускоро су представници Комисије за нестала лица Републике Српске, са колегама из комисије Херцег Босне, отишли на извиђање и ангажовали хеликоптер СФОР-а за извлачење костију и кости су извучене 16.новембра 1998. године, након чега су пребачене у Бања Луку.

Веритас наводи да је из вртаче тада извучено шест скелета, а три су у априлу 1996. ексхумирана из масовне гробнице "Камен" код Гламоча.

Међу костима ексхумираним из вртаче на Меденом брду идентификовани су посмртни остаци Здравка Вујка, Миленка Радишића из Велике Главе, Дамира Манојловића из Ивошевца, Милана Мацурана из Кистања, Љубомира и Милорада Урукала из Братишковаца, док су из масовне гробнице "Камен" идентификовани Маринко и Винко Ковачевић из Ервеника и Жељко Ераковић из Братишковца.

Веритас истиче да, иако су кости биле опожарене, пронађени су докази који су идентификовали групу.

У то време још се у Републици Српској није радила идентификација по ДНК методи, а класичним путем нису се могле кости потпуно раздвојити и одвојити, па су породице одлучиле да их сахране заједно на Пердуовом гробљу у Бања Луци.

Удружење Далматинаца у Бања Луци 2004. поменутој деветорици бораца СВК подигло је споменик на самом улазу у Пердувово гробље.

Веритас наводи да иако локација на којој су пронађени њихови посмртни остаци и повреде на костима, трагови на одећи, обући и опреми, на несумњив начин указују да су убијени по заробљавању и бачени у вртачу, односно у масовну гробницу, са очитом намером да се ликвидирају као припадници непријатељске стране и затру трагови злочина.

Такође, Веритас истиче да, иако су њихове убице прекршиле све законе и обичаје ратовања, што их неоспорно сврстава у прворазредне ратне злочинце, за тај злочин још нико није одговарао.