Акција "Бљесак", 27 година после

Хрватске снаге су напале из три правца, каже Драго Ступар непосредни учесник у овим борбама. Војска Републике Српске Крајине се артиљерији и тенковима одупирала само пешадијским наоружањем.

Најпотресније сцене су из збега, а Стпар каже да се то никад не може заборавити.

"У моменту када је граната долетела од стране Новске и погодила у тракторску приколицу на којој је било највише стараца, жена и деце. И то је било грозно гледати. Пет до 11, тачно је било, кад је престало све да пуца и тада су онда колоне кренуле према Старој Градишки и Босанској Градишки", каже Драго Ступар из Новог Сада.

Део протераних је на тада слободној територији Барање дочекао Зоран Вогањац, који је касније и сам морао да дође у Нови Сад, где данас води удружење "Славонија, Барања, Срем".

"Људи су били напаћени, измучени. Без гардеробе, онако доста поклекли. Не могу рећи без воље за животом, јер су ти људи навикли читав живот да се муче. Сви су очекивали да ће се вратити назад. Нажалост, повратка никад није било", каже Зоран Вогањац.

Они који су насилно морали да напусте родну кућу данас покушавају да духовно остану део тог простора.

"Ми идемо у село, али када? Идемо јако ретко, углавном на гробље. Ево ове године ћемо ићи када је Марковдан. Тад се људи, сви који су избегли, враћају да обиђу своје најмилије", рекла је Злата Новаков из Новог Сада.

Западна Славонија је била подручје под заштитом Уједињених нација, чије снаге тада нису реаговале. Протерано је најмање 15.000 Срба, а 283 је убијено или нестало.