Клизи време за измену Устава и Изборног закона у БиХ – договор ни близу, странци помажу

Оно што нису успели да се договоре дуже од деценије, мораће до краја јануара. Измене Устава и изборног закона од Босне и Херцеговине у што краћем року захтевају Европска унија и Америка. Зато су на нову рунду преговора у Сарајево стигли страни представници.

"За постизање споразума остало је јако мало времена. Изузетно је битно да се избори одрже на јесен, а промене изборног система морају бити проведене шест месеци пре изборног процеса", истиче Метју Палмер, званичник САД задужен за изборну реформу у БиХ.

На те промене чека се од 2009. када су пред Европским судом за људска права Ром и Јевреј, Сејдић и Финци, добили пресуду против БиХ. Државу су тужили због Устава и Изборног закона који допушта једино припадницима три конститутивна народа да се кандидују за Председништво БиХ и Дом народа Парламентарне скупштине.

"Надам се да имамо довољно уверења да то можемо заједно са партнерима направити, јасно су нам ставили до знања да морамо то сами урадити, а да су они ту да помогну", поручује Драган Човић, председавајући Дома народа Парламента БиХ.

Преговори се селе у Неум 

Помоћ у проналажењу прихватљивог решења за све три стране наставља се и наредних дана, а преговори се селе у Неум. На столу ће бити и измене Изборног закона у делу који се тиче начина на који се бирају чланови Председништва БиХ у Федерацији, односно представници Бошњака и Хрвата. Актуелни представник Хрвата Жељко Комшић изабран је гласовима Бошњака.

"Господа у Федерацији када договоре начин на који бирају у Федерацији ми то нећемо оспоравати. Оно што нећемо прихватити да се прича о било каквом индиректном избору. У РС ће се бирати директно сви који се бирају у заједничке институције. И не морају трошити време на то", каже српски члан Председништва БиХ Милорад Додик.

Да време истиче – упозорава и Европска унија.

"Тренутна политичка криза неприхватљива је за све грађане БиХ, требало би да буде неприхватљива и за парламент, а потпуно је неприхватљива за Унију. Тражимо деблокаду институција БиХ и безусловни повратак који ће омогућити функционисање државе", напомиње Ангелина Ајнхорст из Европске службе за спољне послове.

Укидање Инцковог закона услов за повратак у институције 

Услов за повратак у заједничке институције још једном понавља српски члан Председништва. Укидање тзв. Инцковог закона о негирању геноцида.

"РС ће предложити закон у коме ће се казнити свако ко одређени колективитет БиХ, РС, Федерацију или кантоне назове геноцидним или било којим другим именом и да се запрети казном затвора, па и ако се друге националне групације називају геноцидним да се запрети затвором од пет година", изричит је Додик.

Уколико тај закон усвоји Парламентарна скупштина БиХ, каже, спреман је да учествује у раду заједничких институција. У међувремену, из РС позив политичким лидерима Бошњака и Хрвата у Скупштини тог ентитета да разговарају о политичко-економској ситуацији у држави. Драган Човић из ХДЗ-а нема ништа против, Бакир Изетбеговић из СДА одбија учешће.

"Изналажење најприхватљивијих решења за Босну и Херцеговину ствар је државних институција, а не ентитетских, и може бити разматрано само у Парламентарној скупштини БиХ и осталим надлежним државним институцијама", поручује Изетбеговић.

Најозбиљнија политичка криза у БиХ од Дејтона почела је прошле године наметањем закона некадашњег високог представника, а настављена враћањем надлежности са државног на ниво ентитета РС.