У Хрватској најмање становника од 1948, за 20 година нестао град величине Загреба

Хрватска није имала мање становника још од 1948. године, показују резултати пописа. Од 1991. је изгубила 895.736 становника, односно скоро цео град величине Загреба, док је само током последњих десет година, од прошлог пописа који је спроведен 2011, изгубила 396.360 становника – готово 10 одсто.

Те 2011. године у Хрватској је живело 4.284.889 грађана, а данас их живи само 3.888.529.

Резултати пописа показују и да тек три града у Хрватској имају више од 100.000 становника – Загреб, Сплит и Ријека.

После Загреба (769.944 становника), Сплита (161.312 становника) и Ријеке (108.622 становника), четврти највећи град у Хрватској и даље је Осијек, који је 2011. године имао 108.048 становника, а сада их има 96.848.

Ријека је изгубила 14,6 одсто свог становништва, а Сплит 13,7 одсто.

Нема жупаније у којој је повећан број становника 

Резултати пописа показују да нема жупаније у Хрватској која је забележила пораст броја становника.

Вуковарско-сремска је изгубила скоро сваког петог становника (више од 19 одсто), Сисачко-мославачка и Бродско-посавска 17,53 одсто, а најмањи пад је био у Загребу, Дубровачко-неретванској и Задарској жупанији.

Хрватски медији пишу да је реалан број становника још и мањи, јер су многи грађани пописани иако већи део године раде у иностранству, док су се неки и одселили, али су их породице пописале у Хрватској.

Смањење броја становника резултат је негативног природног прираштаја становништва, али и миграција, односно резултат је тога што Хрватска већ годинама на годишњем нивоу бележи више умрлих него рођених, али исто тако и више исељених него досељених, пише интернет портал Хрватске радио-телевизије.

Опада број домаћинстава, расте број стамбених јединица

Осим броја становника, опада и број домаћинстава у Хрватској, али расте број стамбених јединица, поготово у приобалним жупанијама.

Број домаћинстава смањен је за 80.615 (5,31 одсто), а број стамбених јединица повећан је за 103.534 (4,61 одсто).

Попис становништва у Хрватској је, након што је рок три пута продужаван, завршен средином новембра прошле године.

Грађани су могли сами да се попишу користећи упитник у електронском облику који је био доступан на порталу е-Грађани, да би након тога пописивачи пописивали све пописне јединице које се нису самостално пописале, уз контролу података прикупљених самосталним пописивањем.