Читај ми!

Босанска квадратура круга – када ће три народа доћи до договора о суживоту

Двадесет седам година од потписивања Дејтонског споразума БиХ није одмакла даље од почетка. Гласно оспоравање Бошњака Дана Републике Српске и њеног постојања као и супротне поруке усмерне ка Федерацији БиХ, још нерешен статус Хрвата све више удаљавају три стране од договора о нормалном суживоту. О све напетијим односима унутар БиХ између три констиутицвна народа, улози странаца, пре свега САД, за РТС су говорили Обрад Кесић, политички аналитичар и шеф представништва РС у Вашингтону, доцент на Факултету политичких наука у Београду, Деспот Ковачевић и Слободан Шоја, професор историје, бивши амбасадор БиХ у Француској и Египту.

У градовима Републике Српске прослављена је 30. годишњица од настанка. Најсвечаније је било у Бањалуци, у Источном Сарајеву је развијена српска застава дугачка неколико стотина метара, а запажена је била прослава у Брчком као и у Требињу.

Бошњачки члан председништва Шефик Џаферовић је дефиле у Бањалуци упоредио са маршом нацистичких јединица и то, како је рекао, на годишњицу Кристалне ноћи. Бошњаци су организовали протесте у 14 земаља, у Сарајеву су протестовали испред канцеларије Високог представника.

Уз то, у Сарајеву се најављује поновно окупљање "Зелених беретки" а у Бужиму на самом северозападу земље годишњица тамошње битке "Муња" обележена је уз покличе Алаху и претњама агресору.

Уз све то, Бакир Изетбеговић говори да је сада императив Бошњака поправљање односа са Хрватима и у том светлу се састао са Андрејом Пленковићем у Дубровнику.

Обрад Кесић сматра да у сликама из Бужима нема ничега новог без обзира да ли се обележава званични или незванични догађај. Али у контексту тренутка, међунардна заједница би требало да има исте аршине – да не коментаришу песму припадника САЈ-а РС и да ћуте на песме из Бужима уз ратне заставе такозване Армије БиХ.

Слободна Шоја, професор историје, бивши амбасадор БиХ у Француској и Египту, један је од ретких Срба који је имао веру у државу БиХ и један од ретких који се вратио да живи у Сарајеву.

Према речима Шоје, све што се дешава је стварање што веће помпе да би се као главни циљ дошло до укидања РС.

"Не постоји шанса да се наредних година промени јавни дискурс и да се прихвати РС као део БиХ. Надам се да ће у парламенту БиХ једног дана сви српски представници рећи да прихватају БиХ као своју земљу, а да ће сви остали узвратити да прихватају РС као трајну категорију. Потом би требало да се измени Крвични законик тако да се казни било ко ко доведе у питање РС или БиХ", наводи Шоја.

Оцењујући слике из Бужима и са друге стране Требиња као страшно инаћење, додаје да оно може имати велику цену, јер је јаз све већи и људи се све више деле. "Ја то осећам живећи у Сарајеву и пратећи људе које познајем, осећам да се радикализују".

Шоја: Данашњи ислам радикалнији од оног пре 40 година 

Слободан Шоја сматра да је ислам у БиХ од пре 30, 40 година потпуно другачији од овог данашњег. Од краја рата ислам постаје све више јаван, у овом тренутку деца добијају неку врсту новог религијског образовања. Радиклаизација је страшна ствар која се може решити Кривичном закоником, упозорава Шоја.

Сматра да је председник Србије Александар Вучић је у Прибоју рекао кључну ствар а то је да ко буде распириваао међунационалне проблеме имаће посла са државом. То је формула коју морају примењивати сви и у Бањалуци и у Сарајеву и у Мостару, Загребу... Сваки инцидент треба под хитно казнити, некажњавањем се може подстаћи срљање у рат, додаје Шоја.

Деспот Ковачевић указује на то да су многе теме у БиХ добиле много већи фокус него што је то било пре 15-20 година.

"Многи Срби из Федерације БиХ неће да признају чињеницу да живе у држави БиХ, а још више је проблематично што се оспорава постојање РС. Син једног од потписника Дејтонског споразума, Бакир Изетбеговић спори оно што је потписано. Уставни суд БиХ где седе тројица страних судија увек стају на страну Бошњака, оспоравају Дан РС као празник, а у Федерацији се слави Дан независности 1. март када је одржан референфум о отцепљењу од СФРЈ и убиство српског свата."

Сматра да би интегративни датум за БиХ могао би да буде дан потписивања Дејтона који се у РС слави.

Кесић: Бошачки политичари баве се ревизијом историје

Обрад Кесић мисли да бошњачки члан предедништва БиХ Шефик Џаферовић иде предалеко поредећи марш у Бањалуци са маршом нациста у Кристалној ноћи. Познато је да је велики број Бошњака био у војсци НДХ. То је покушај ревизије историје што вређа жртве међу Србима и другим антифашистима из Другог светког рата. Пише се нова историја на штету српског народа. БиХ као држава не може да опстане као у браку где супруг вређа супругу говорећи да је ружна и глупа и да онда очекује да га она воли, каже Кесић.

Према речима Кесића, народи у БиХ су далеко једни од других, али то не значи да нема простора за договор, а за то је потребна добра воља међу полтичарима, да признају да је РС реалност.

Кесић наглашава да у Бањалуци постоји одлучност да врате надлежности, "Дејтонски споразум није прелазно решење, он мора да се примењује све док се не потпише нешто ново".

Ковачевић: Бањалука се прелако одрекла наслеђа антифашиситчке борбе

Деспот Ковачевић указује на то да авнојевску БиХ преузима Федерација и то слави као свој дан. Власти у Бањалуци су се олако одрекле антифашизма и антифашистичке борбе у коју је уграђено много Срба, додаје Ковачевић. 

На питање о протестима Бошњака широм света поводом прославе Дана РС и да ли мисли да очекују да им страни фактор реши проблем, Шоја каже да су то пусти снови будући, како сматра, да су велике силе и створиле РС.

Све се ово дешава јер се не разуме да је БиХ држава договора а не појединачних жеља. Решење за спрове око празника за Шоју је да РС слави 21. новембар који је уједно и Аранђеловдан, дан потписавања Дејтона, а да се у Федерацији слави 26. новембар , АВНОЈ (ЗАВНОБиХ), уместо 1. марта - да се компромис користи уместо мржње.

Коментаришући свој текст у коме пореди БиХ и Краљевну Југославију, Шоја каже да су улогу Срба из Краљевине сада преузели Бошњаци када су тражили централистичко уређење, али су после 18 година схватили да се Хрватима мора постићи договор чији је резултат био Бановина Хрватска. Паралелу сам направио са данашњом РС која је добила име по другом најбројнијем народу у БиХ, као што су у Краљевини други најбројнији били Хрвати, каже Шоја.

"За разлику од Краљевине Југославије, БиХ је у Дејтону добила најмодерније темеље, кућу и кров у којој треба да градимо нашу срећу. Дејтоном смо добили оквир који три народа треба коначно да изграде", додаје Шоја.

Кесић се не слаже са Шојиним ставом да су велике силе направиле БиХ већ, како каже, то је била велика жртва српског народа, а велике силе су потврдиле постојање БиХ са два ентитета и у њој РС. Док год постоји српски народ, РС ће опстати, додаје Кесић

И Ковачевић је мишљења да ће Бих и РС опстати, а највећи проблем по њему је што политички лидери у БиХ сматрају да је рат нешти најбоље је што је могло да се деси.