Пале престоница, Бања Лука главни град - шта још пише у предлозима о враћању надлежности РС

У Декларацији, која је достављена Народној скупштини заједно са материјалима за посебну седницу посвећену враћању надлежности Републике Српске, наведено је да би новим Уставом Бања Лука требала да постане главни град, а Пале престоница.

У документу се прецизира да су сви акти које је наметнуо високи представник неуставни, те да је по Уставу БиХ Парламентарна скупштина одговорна за доношење закона, спровођење одлука Председништва или извршење надлежности Парламентарне скупштине према Уставу, због чега није ни имала надлежност да усваја законе које је наметао високи представник.

Истакнуто је да деловање Уставног суда БиХ, који се ставио у функцију потврђивања неправних одлука високог представника и тиме мењао уставну структуру БиХ утврђену међународним уговором, наноси велику штету односима у БиХ и доприноси трајној нестабилности.

"Бројним одлукама Уставног суда БиХ отимају се надлежности Српској, а њена имовина ставља се у надлежност БиХ без икаквог уставног основа", наведено је у Декларацији.

"Надлежности нису трајно пренесене"

У документу пише да споразумима ентитета о одбрани, о порезу на додату вредност и Високом судском и тужилачком савету БиХ, те надлежности нису трајно пренесене на ниво БиХ јер им нису претходиле измене и допуне Устава БиХ да би се створио уставни основ.

У Декларацији је наведено и да Народна скупштина сматра да садашњу неусклађеност надлежности пренесених на ниво БиХ без промене и допуне Устава БиХ, као Анекса четири Дејтонског споразума, треба превазићи доследном применом Устава БиХ који недвосмислено прописује да ће се ентитети у потпуности придржавати Устава БиХ.

У документу пише да је ранијим закључцима Народне скупштине захтевано да се "кроз закон уграде решења која ће институционално и суштински сачувати утицаје ентитета, што подразумева формирање подсавета ентитета са јасно дефинисаном улогом и процедуром њиховог рада у односу на Високи судски и тужилачки савет БиХ".

У материјалима за посебну седницу су и Информације о преносу надлежности у области одбране и безбедности, индиректног опорезивања и правосуђа, а предлагачи су председник Републике Српске, српски члан Председништва БиХ, премијер Српске, те посланички клубови владајуће већине у парламенту Српске.

Оружане снаге 

У предлозима закључака у вези са Информацијом о преносу надлежности у области одбране и безбедности, коју ће разматрати парламент Српске, наведено је да Народна скупштина задужује Владу да јој да у року до шест месеци упути на разматрање и усвајање законе из ове области. 

"Народна скупштина задужује Владу да на овом плану повуче сагласност на Споразум о преносу надлежности из области одбране на институције БиХ раније потписан са Владом Федерације БиХ", истакнуто је у Информацији.

У закључцима у Информацији се додаје да Скупштина повлачи сагласност на одлуку о давању овлашћења Влади да потпише Споразум из 2005. године.

"Закон о одбрани БиХ, Закон о служби у Оружаним снагама БиХ, Закон о обавештајно-безбедносној агенцији БиХ и Закон о агенцији за истраге и заштиту БиХ неће се примењивати на територији Српске од дана ступања на снагу закона из области одбране и безбедности", наведено је у предлогу закључака.

Правосудне институције 

Народна скупштина Републике Српске повлачи и сагласност коју је Закључцима Народне скупштине Републике Српске од 25. фебруара 2004. године дала Влади Републике Српске за потписивање Споразума о преношењу одређених одговорности ентитета кроз успостављање Високог судског и тужилачког савјета БиХ.

Скупштина такође задужује Владу Републике Српске да повуче сагласност на Споразум о преношењу одређених одговорности ентитета кроз успостављање Високог судског и тужилачког савета БиХ, који су 11. марта 2004. године потписали председници влада оба ентитета и 18. марта 2004. године министар правде БиХ.

Уколико се закључци усвоје, Закон о Високом судском и тужилачком већу Босне и Херцеговине неће се више примењивати на територији Републике Српске од дана ступања на снагу Закона о Високом судском и тужилачком савету Републике Српске.

Индиректно опорезивање 

Народна скупштина Републике Српске повлачи о сагласност коју је Закључцима Народне скупштине Републике Српске од 30. октобра 2003. године дала да се надлежност из области индиректног опорезивања у оквиру система пореске политике пренесе на Парламентарну скупштину БиХ, како би се омогућило разматрање и усвајање Закона о систему индиректног опорезивања у БиХ.

Скупштина Републике Српске повлачи и сагласност коју је Закључцима Народне скупштине Републике Српске од 30. октобра 2003. године дала Влади Републике Српске да може закључити Споразум о надлежностима у области индиректног опорезивања између Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине.

Народна скупштина Републике Српске задужује Владу Републике Српске да повуче сагласност на Споразум о надлежностима у области индиректног опорезивања између Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине, који су 5. децембра 2003. године, у присуству Високог представника у Босни и Херцеговини, потписали премијери ентитетских Влада.

Као и на претходним документима који се тичу преноса надлежности, Скупштина је задужила Владу Републике Српске да у року од шест месеци упути на разматрање и усвајање Закон о порезу на додату вредност у Републици Српској, као и Закон о акцизама Републике Српске.

"Закон о систему индиректног опорезивања у БиХ, Закон о уплатама на јединствени рачун и расподели прихода, Закон о Управи за индиректно опорезивање, Закон о поступку индиректног опорезивања, Закон о поступку принудне наплате индиректних пореза, Закон о порезу на додату вриедност и Закон о акцизама у БиХ неће се примјењивати на територији Републике Српске од дана ступања на снагу Закона о порезу на додату вриедност у Републици Српској и Закона о акцизама Републике Српске", закључује се у документу.