Једном Бечлијка увек Бечлијка – искреност или пи-ар кампања

Kада је Мелиса Хакер 1990. са својом мајком Рут први пут посетила Аустрију, мајка јој је рекла да никако не користи подземну железницу.

"Рекла ми је да не плаћам за железницу да не бих потпомагала фашистичку државу", сећа се Мелиса.

Неповерење у државу Аустрију је било дубоко усађено у свест Рут Морли која је 1939. заједно с групом деце била присиљена да напусти Беч који је тада припадао тзв. Трећем рајху. На крају је емигрирала у САД и никад више није посетила родну Аустрију (на насловној фотографији с родитељима на излету код Беча).

Ново правило – признаје се и женска линија

Њена, сада 59-годишња, кћерка Мелиса, ових дана је у Њујорку из руку аустријског канцелара Себастијана Kурца примила повељу о аустријском држављанству. "Ово је већ одавно требало да се деси", каже Хакерова.

То је омогућило правило које однедавно важи за Немачку и Аустрију – потомци оних који су због политичких разлога или због расне и верске мржње изгубили немачко држављанство сада имају право на поврат држављанства чак и ако су потомци по женској линији.

Досад су право на држављанство имале само особе чији су очеви или деде изгубили немачко држављанство.

До немачке анексије Аустрије, у тој земљи је живело око 200.000 Јевреја. Њих око 65.500 је живот изгубило у Холокаусту.

Ново правило о држављанству је изазвало велико интересовање потомака некадашњих Аустријанки и Аустријанаца јеврејског порекла. Од септембра прошле године је поднето 13.700 захтева, углавном у Израелу, Великој Британији и САД.

"Многи кажу: тиме желим да сачувам успомену на моје родитеље или деду или баку", преноси Хана Лесинг из Аустријског националног фонда.

Искреност или пи-ар акција

Мелиса Хакер, чија мајка је у САД остварила завидну костимографску каријеру, сматра да би се њена мајка двоумила око уписивања у књигу аустријских држављана. Она се осврнула и на свечану церемонију коју је аустријски канцелар Kурц приредио током боравка у САД.

Неки мисле да се ради о чистој пи-ар акцији која би требало да покаже да Аустрија није антисемитска земља. Она каже да Аустрија не спада у отворене земље за мигранте а и Закон о држављанству спада међу најригорозније на свету. "Да је Kурц још увек у коалицији с десно-популистичком странком ФПО (Слободарска партија Аустрије), не бих дошла на церемонију у конзулат", каже Хакер.

Промена закона која је олакшала приступ потомцима оних које је Аустрија прогнала наишла је на широку подршку свих странака у аустријском парламенту. Суочавање с нацистичком прошлошћу и добри односи с Израелом су важна политичка питања за Kурца.

Истовремено је одбачена иницијатива неких левичарских странака у парламенту за олакшавање стицања држављанства за странце који живе у Аустрији. Kурцова странка ОВП је то одбацила уз објашњење да би тако до држављанства могли доћи и они који су недовољно интегрисани.

Једном Бечлијка - увек Бечлијка

Међу шест Американки и Американаца који су ове недеље постали и Аустријанци је и 92-годишња Евелин Kонрад.

Она није потомак, већ је и сама била жртва националсоцијалистичког режима. Након бекства из Беча преко Будимпеште и Лисабона у САД Kонрадова је у новој домовини остварила адвокатску каријеру.

"Беч ми је остао у срцу иако се сећам како је моја мајка на улицама била третирана као грађанка другог реда. Она сама не размишља о пресељењу у Европу, евентуално "у случају да Трамп поновно постане председник".

Ускоро планира да са унуком посети родни Беч. Овај пут не само као Бечлијка – него као и Аустријанка.