Читај ми!

Односи Софије и Скопља заглављени у раном средњем веку

Македонско-бугарска комисија, формирана како би решила питања око којих се споре две државе, заглављена је у средњем веку, тврди копредседавајући тог тела, бугарски историчар Ангел Димитров.

"Највећи проблем је што је мешовита комисија заглављена у раном средњем веку, односно, македонска страна оспорава бугарски карактер Самуиловог царства", рекао је Димитров бугарским медијима.

Димитров сматра да македонски историчари противрече споственим тврдњама, наводећи да "у средњем веку нису постојале нације", али да Самуилово царство "није било бугарско већ македонско".

Наредни, четрнаести састанак бугарско-македонске комисије најављен је за средину јуна. До сада историчари из две државе нису успели да пронађу заједнички језик ни о једном од низа питања, на чијем решавању инсистира Софија.

Национални идентитет Македонаца питање је због којег Бугарска блокира почетак преговора Скопља са Европском унијом.

Две земље су 2017. године потписале Уговор о пријатељству, добросуседским односима и сарадњи, који Скопље сматра јединим предусловом за почетак преговора са ЕУ.

Власти у Софији сматрају да је пре почетка преговора потребно решити питања која се односе на македонски национални идентитет, односно, питање језика и идентитета националних хероја, међу којима је Гоце Делчев.

Бугарска наводи и да је "македонски језик настао 1944. године", те да може да се рачуна једино као "писана регионална форма бугарског језика".