Читај ми!

Иво Голдштајн: О Јасеновцу мора да се говори и да се омогући приближавање културâ сећања

Хрватски историчар Иво Голдштајн рекао је да о Јасеновцу мора да се говори и да као професор и истраживач не може да занемари чињеницу да се Јасеновац мора видети у ширем контексту у једној групи питања која омогућава да се културе сећања приближавају и мире, а не да доприносе даљем међусобном антагонизовању.

Иво Голдштајн је за Глас Српске рекао да, као и претходних година, обележавање годишњице пробоја из Јасеновца изазива бројне поделе у Хрватској и истакао да се, упркос овогодишњој прослави годишњице оснивања НДХ у Сплиту, усташтво није повамприло. 

"Не знам да ли се игдје у Хрватској догодило нешто слично. Тим више је парадокс што се то догађа у Сплиту који је 1941. године постао дио Италије. Та 80. годишњица је обиљежена тако да је у различитим медијима објављено неколико чланака с јасном антифашистичком поруком. Ја сам раније дао један дужи интервју објављен под насловом 'Усташе нису никакви представници хрватског народа, а НДХ је била, не само злочиначка, него и издајничка творевина'", навео је Голдштајн.

Истакао је да се Хрватска бори са ревизионизмом и да се то дешавало деведесетих година, али да се од 2015. године из различитих разлога интензивирало. 

"Ја бих рекао да је то карактеристика, не само Хрватске, него шире регије, па и Европе", рекао је Голдштајн.

Хрватски историчар је нагласио да је, иако је Хрватска чланица НАТО-а и ЕУ, на простору бивше Југославије везана у једну заједничку историјску меморију са Србијом и БиХ.

"У вријеме социјалистичке Југославије она је била генерално прихватљива у смислу антифашистичке оријентације. Али, у појединим дијеловима није била баш посве досљедна, те се није могла суочити с неким неугодним и трауматичним епизодама", казао је Голдштајн.

Додао је да се ситуација додатно закомпликовала након 1990. године.

"Културе сјећања свих народа и држава су сада оптерећене новим ратовима. Политичке елите у протеклих четврт вијека нису успјеле успоставити дијалог којим би се бар постигло да те различите културе сјећања, у најмању руку, не служе за даљу радикализацију и антагонизирање народа и држава", нагласио је Голдштајн.

Истакао је да "негирања геноцида и свакаквих грозота има и дан-данас".

"То није ексклузивни феномен у Хрватској, већ и у другим земљама бивше Југославије. Док год преовладава став 'сви други су криви, само ја праведан', неће бити добро ни за кога", оценио је Иво Голдштајн.

Говорећи о сарадњи са Лорданом Зафрановићем на филму "Дјеца Козаре", Голдштајн је рекао да не зна да ли ће Зафрановић уопште радити тај филм у овим условима, али да ће радо сарађивати са њим, уколико га позове.