Бугарска порука Скопљу: Нећемо да будемо фашисти

"Бугарска тражи да буде призната историјска истина", рекла је Захаријева за немачку телевизију АРД, објашњавајући разлоге због којих је Софија прошле седмице блокирала почетак преговора Северне Македоније са ЕУ.

Иако очекиван, овакав потез Софије изазвао је прилично оштре реакције највиших европских званичника, пре свега Немаца, који су разлоге због којих је Бугарска искористила право вета оценили као бесмислене.

"Бугарска инсистира да се македонски језик назове званичним језиком Републике Северне Македоније, као и да се промене уџбеници у којима су Бугари представљени као фашисти", рекла је Захаријева.

Захаријева је рекла и да Софија не жели да спречи почетак преговора Северне Македоније са ЕУ, али да ће Скопље добити зелено светло за почетак овог приоцеса тек када Бугарска добије потребне гаранције да ће спорна питања бии решена.

Шта жели Софија?

Бугарска и Македонија су 2017. године потписале Уговор о пријатељству, добросуседским односима и сарадњи, који Скопље сматра јединим предусловом за почетак преговора са ЕУ.

Власти у Софији пак сматрају да је пре почетка преговора потребно решити питања која се односе на македонски национални идентитет, односно питање језика и идентитета националних хероја, међу којима је Гоце Делчев.

Суштински, Софија настоји да заустави захтеве да се Македонцима у Бугарској призна статус националне мањине, што ће, како тврди Захаријева, бити решено када Скопље призна да македонски језик и идентитет имају бугарске корене.

Бугарска је једина земља која блокира потписивање споразума о управљању границама између Северне Македоније и Европске агенције за граничну и обалску стражу.

Софија инсистира да се македонски језик, надаље, зове званични језик Републике Северне Македоније или у одређеним случајевима фуснота уз објашњење: "Према Уставу Републике Северне Македоније".

Бугарска наводи и да је "македонски језик настао 1944. године", те да може да се рачуна једино као "писана регионална форма бугарског језика".