Мења ли бугарска блокада Северне Македоније политику проширења Европске уније

Пут Северне Македоније ка чланству у ЕУ и НАТО више од 10 година је блокирала Грчка због спора о имену. Kада је та препрека уклоњена Преспанским споразумом 2017. године, почетак преговора је из својих разлога блокирала Француска.

Примедбе Париза су превазиђене усвајањем нове методологије проширења почетком ове године – али онда се испречио вето Софије, због питања језика и идентитета, слабо разумљивих било коме изван Бугарске. 

И Србију су у више наврата због билатералних питања блокирали суседи – Хрватска, Румунија и Бугарска, мада у мање драстичној форми. Сваки пут ове билатералне блокаде биле су супротне мишљењу и препорукама Европске комисије, која је надлежна да оцењује учинак земље кандидадата у приступном процесу.

Срђан Цвијић из Фондације за отворено друштво у Бриселу и Аднан Ћеримагић из Европске иницијативе за стабилност сматрају да овакве ситуације не само што додатно успоравају ионако већ врло спор процес, већ прете да га учине бесмисленим: шта год земља кандидат предузима на плану реформи, увек постоји могућност да је нека земља чланица блокира из разлога невезаних за суштину европских интеграција.

У тексту "Балканска кућа од карата" они тврде да је одустајање од једногласног одлучивања и приниципа вета предуслов за било какву успешну реформу политике проширења.

"Наш предлог, који подразумева прелазак са једногласног доношења одлука на одлучивање системом квалификоване већине, што значи 55 одсто држава чланица и 65 одсто становништва ЕУ, онемогућио би овакву врсту киднаповања процеса проширења од стране једне чланице која жели да искористи моћ и утицај ЕУ да код земље кандидата оствари своје билатералне интересе", објашњава Срђан Цвијић.

Шта кочи пријем Западног Балкана у ЕУ 

Цвијић и Ћеримагић наводе да су у серији разговора са званичницима ЕУ идентификовали три главна става која коче пријем Западног Балкана: да не може бити новог проширења пре реформе ЕУ; да ЕУ не жели у својим редовима још политичара попут мађарског премијера Орбана; земље бивше Југославије не могу имати седам гласова у Савету ЕУ, а Немачка и Француска само два.

Kолико год неки од ових ставова не деловали логично или фер, Цвијић и Ћеримагић сматрају да нова политика проширења мора да узме у обзир неке од њих.

У свом предлогу залажу се за убрзани пријем у ЕУ земаља Балкана, али тако да оне не би одмах имале право гласа у областима где се одлуке доносе једногласно.

Чланство без права гласа као компромис 

Тако би Србија и Црна Гора заиста могле да уђу у ЕУ до 2025. године, али не би имале право гласа све док већина земља чланица не одлучи да у потпуности испуњавају услове у области владавине права и демократије.

Такво решење би умирило противнике проширења у земљама као што су Француска, Немачка или Холандија.

"Оно што у овом тренутку највише плаши политичаре који су против брзог проширења је перцепција да ће се одједном шест нових земаља наћи у институцијама ЕУ и ту одлучивати. То значи да би морали да се узимају у обзир и њихови интереси и ставови, а поверење према политичким елитама на Западном Балкану је такво да не верују да ће они неким политикама и позицијама допринети квалитету резултата у ЕУ", казе Аднан Ћеримагић из ЕСИ.

Убрзано чланство смањује страхове постојећих чланица 

Овај предлог двојице експерата са Западног Балкана – убрзано чланство али без права гласа у прво време – могао би се схватити и као "чланство у два корака": решење које брже доноси предности чланства и, уједно, умањује страхове постојећих чланица да ће пријем Балкана пореметити функционисање ЕУ.

"Један од начина да се то уради је да се земљама Западног Балкана пре пуноправног чланства отвори могућност чланства у јединственом тржишту ЕУ, како је то својевремено учињено са Шведском. Да бисте били чланица јединственог тржишта ЕУ, морате применити све стандарде и законе везане за јединствено тржиште, али у исто време и имати институције, владавину права и јавну управу које ће осигурати поштовање тих стандарда", објашњава Ћеримагић.

На тај начин би земље Балкана могле економски и демократски да се развијају, уведу стандарде и поправе институције, што ће их учинити привлачнијим за статус пуноправних чланица.

Чланство у два корака није идеално, већ прагматично решење да се оствари животни интерес свих земаља Западног Балкана да приступе ЕУ, а да се на то не потроши још једна генерација, кажу аутори предлога.

Срђан Цвијић верује да од земља кандидата не треба очекивати потпуну трансформацију пре чланства, као и да ће оне лакше отклонити недостатке демократије и владавине права унутар ЕУ, него у вечитој чекаоници за чланство.

"Ниједна нова чланица није била у потпуности спремна" 

Осим тога, ЕУ има и геополитичке разлоге да прихвати Западни Балкан, као што је то учинила са Грчком, Португалом и источноевропским земљама.

"Треба имати у виду чињеницу да ниједна од нових чланица није била у потпуности спремна у тренутку када су ушли у ЕУ 2004, 2007, или Хрватска 2013. године. Примљене су такве какве су биле, неке су назадовале у међувремену, као Мађарска и Пољска, али неке нису. Ми смо дуго живели у заблуди да тај процес проширења може бесповратно да поправи земље кандидате, каже Цвијић.

Уместо да земље Балкана држи на сталној безбедној дистанци све док оне не остваре "савршену" владавину права, Европа би морала да пронађе механизам за проблеме у демократији и владавини права међу земљама чланицама, јер је код неких назадовање очигледно.

Са таквим корективним механизмима унутар ЕУ и страх од пријема нових чланица би био мањи, наводи Цвијић. 

Члан 7. Уговора о ЕУ заправо већ предвиђа да се земљама чланицама које одступају од ових принципа могу ограничити права и фондови. Међутим, Мађарска и Пољска, против којих се овакви процеси већ воде, успешно блокирају овакве одлуке, јер је по садашњим правилима – и за њих потребна једногласност.

Спор Бугарске и Северне Македоније ће уз посредство Брисела и Берлина, који председава ЕУ, бити можда решен до краја године, што ће омогућити да преговори коначно почну.

Али, чак и ако се то деси, током приступних преговора постоји још на десетине ситуација у којима ће бити потребна једногласна одлука за прелазак у наредну фазу – па тако и прилика за Бугарску или било коју другу земљу да блокирају преговоре. Искуство говори да када прилика постоји, она буде и искоришћена.

Главобоља за Брисел – блокада Мађарске и Пољске 

Додуше, Брисел тренутно много више брине једна друга блокада унутар саме ЕУ.

Мађарска и Пољска управо блокрају дугоочекивани вишегодишњи буџет ЕУ и фонд за оправак економије, јер не желе да трошење фондова буде условљено поштовањем владавине права, страхујући да би такво правлило било употребљено против њих.

Ето још једне главобоље за Европу, која ће морати да буде отлоњена брзо, како би се ослободила већ договорена средства из фонда за опоравак, а девастирана економија што пре добила преко потребну помоћ.

На дужи рок, решавање оваквих и сличних блокада ће можда захтевати темељнију промену начина одлучивања и измену уговора о ЕУ.