Да ли је дошло време за преиспитивање Дејтонског споразума и коме то одговара

Крајем ове године обележава се четврт века од потписивања Дејтонског споразума, којим је завршен рат у Босни и Херцеговини. Постигнуто и неиспуњено анализира се на унутрашњем, регионалном, али и међународном плану. У августу је о апсолутном поштовању Дејтона српски члан Председништва разговарао са председником Србије, а претходних дана о потреби ревизије споразума интензивно се говори у Загребу. Наши саговорници то тумаче као реакцију на дешавања у регионалној политици.

Две недеље од посете коју су стране окарактерисале као економску – могући знак да је за хрватског премијера био и нешто више. Пред УН говорио је о потреби ревизије Дејтонског споразума.

"Једнакост Хрвата као констутивног народа у БиХ остаје наш приоритет. Нарочито, избор њиховог представника кроз адекватан изборни закон који би спречио изборне инжењеринге", рекао је Андреј Пленковић, председник Владе Хрватске.

То питање мучи Хрвате још од избора Жељка Комшића за хрватског члана Председништва. Пошто за њих није легитиман, није ни добродошао. Доказ је каснији састанак Пленковића са лидером босанског ХДЗ-а Драганом Човићем и СДА Бакиром Изетбеговићем.

"Овим примањима српског вође, па хрватског, па бошњачког вође, уместо формалних чланова Председништва БиХ се заправо Загреб одлучио да настави врсту етничке политике и да у том смислу штити специјално и само етничку заједницу Хрвата и инсистира на промени изборног законодавства. Питање колико је то легитимно – да једна земља брине о изборном закону друге земље. Али као што знате Загреб, а једним делом и Београд, БиХ сматра посебним случајем, па у односу према тој земљи има неке специфичне критеријуме", објашњава професор Дејан Јовић са Факултета политичких наука у Загребу.

"Могућа нека врста политичке декларације Хрвата и Срба из БиХ"

Редослед гостију код хрватских званичника за новинара Зорана Пановића наговештај је и могуће сарадње.

"Ја очекујем врло брзо могуће једну врсту декларације политичке Хрвата и Срба из БиХ која ће скренути пажњу на мајоризацију коју покушавају да изврше Бошњаци путем њихове константне приче о грађанској држави БиХ што је по мени једна врста утопије и оно што је интересантно то је да односи Срба и Хрвата у БиХ не прате односе Србије и Хрватске", наводи Зоран Пановић, програмски директор Демостата.

Иако није у Загребу, у пуном саставу тројно Председништво било је данас у Бриселу. Али, не баш сагласно да ли се разговарало и о изборном закону и унутрашњим проблемима.

"Нисмо разговарали о томе", кратко је поручио Жељко Комшић, хрватски члан Председништва БиХ.

"Наравно да је било неких помена, није се дубински разговарало, али сви знају да су то проблеми који чекају БиХ. Што се нас тиче без јасне конститутивности у погледу који је Дејтонски споразум предвидео, БиХ не би могла да изгради нови политички систем", истиче Милорад Додик, српски члан Председништва БиХ.

Хоће ли Дејтонски споразум бити промењен 

Проблеми који муче народе у БиХ и 25 година од Дејтона отварају питање преиспитивања потписаног.

"Господин Комшић сигурно не осликава жеље, амбиције и хтења хрватског народа у БиХ, али не треба очекивати неку врсту деструкције БиХ, јер чак и господин Додик тврди да ће Хрвати и Срби заједнички тражити да иступе из БиХ ако се настави мајоризација, али у том случају ако би се БиХ распала по шаву три ентитета, мислим да бисмо добили једну Газу и два Придњестровља – једно српско, једно хрватско", сматра Пановић.

"Док не буде сасвим јасно да постоји воља свих актера у БиХ да га промене, ја мислим да ће он остати на снази и да ће се одржавати статус кво. Он фрустрира представнике сва три народа, јер сви сматрају да решење није идеално и да су неравноправни у односу на друга два, то сматрају чак и Бошњаци који су тамо већина, али сматрају да за разлику од Срба и Хрвата немају неку резервну домовину него само БиХ, а сматрају и Срби и Хрвати који се плаше тог статуса мањина", наглашава Јовић.

Пред годишњицу темом се бави и Дојче веле. У ауторском тексту некадашњег високог представника у БиХ Кристијана Шварц-Шилинга наводи се да је споразум који је донео мир, уједно БиХ начинио губитником ратова у бившој Југославији. Сматра да је зацементирао пут националистичким и сецесионистичким снагама и да је крајње време да се промени.