Знам и сама како је Србима у Хрватској, то је прича без краја

Да ли је представник српске мањинске партије у Хрватској (СДСС) с правом отишао у Книн на обележавање четврт века од операције "Олуја", којом је Хрватска повратила сувереност у административним границама пре/државним границама после Устава из 1974? Негативне реакције у Србији су тако гласне да покривају сва умеренија мишљења. Политичка јавност у Србији би радије чисто решење и потпуни морални пораз Хрватске. То исто, само обрнутог предзнака, жели и хрватска политичка јавност од Србије. Пледоаје за средину.

Ствар је у томе да између Србије и Хрватске нема чистог решења и потпуног моралног пораза једне стране. Не у догледно време, с нагласком на никад.

Они који у обе земље то чекају ће се начекати. Не само они, него ће на то обавезати и уценити своју децу, децу своје деце, као и читаву линију праунука.

Сви ће они одрастати са интернализованом представом да тамо иза прве границе живе крвожедни Срби, односно крволочни Хрвати, којима не треба веровати. Не у догледно време, с нагласком на никад.

Ако се погледају друга европска искуства, примедба о томе да нема чистих решења између историјских хипотека народа и нација постаје правило.

Да ли је морални еквилибријум између неких ЕУ нација "чист", рецимо између Француза и Немаца? Пре ће бити да су они научили да не могу у сваком тренутку да разговарају о било којој историјској теми која боли и понижава.

Да ли је рачун између Немаца и Руса "чист"?

Када су им вратили Источну Немачку, Руси су мислили да јесте. Немци су их напали 1941, Руси су их казнили тако да су им део нације четири и по деценије држали као таоце.

Берлин је узвратио санкцијама и поново пореметио моралну равнотежу, али управо се о томе ради, да њихов однос остаје неповратно исфлекан.

Уз мало европске среће и америчке несреће, Берлин и Москва ће се спријатељити и још се правити да је искрено оно што им је само корисно!

Правило је: Нема емотивне искрености између великих група, а нације су то, велике групе.

Свако оплакује само своје жртве, види само своје губитке и своје поразе. Кад код себе детектују грешку или одговорност за губитке и поразе, нације то одмах избаце из видног поља.

Јесу ли Хрвати људи?

Између 1985. и 1991. радила сам као дописник Радио-телевизије Београд из Загреба, успут писала за НИН и Дугу. Кад је Хрватска јавност почињала да кува, негде 1988, објашњавала сам у једном тексту да сви Хрвати не мисле у политичком и вредносном смислу исто.

Сутрадан ме је, емотиван и нестрпљив, потражио Иво Шкрабало (†2011), филмски редитељ, касније посланик Хрватске либералне странке у Сабору, за малу вежбу из емпатије.

Каже Иво, читавог живота објашњавам Хрватима да сви Срби нису исти, а сад видим, ево жене која се уби објашњавајући Србима да сви Хрвати нису исти!

Трагедија је у томе да смо и "Шкрабица" и ја деловали на елементарном нивоу - обоје смо својим нацијама објашњавали да су Срби и Хрвати људи!

Били смо тако и поражени, на елементарном нивоу, до неке комплексности теме нисмо никад ни дошли.

Одласком у Книн прошле седмице, Борис Милошевић, односно његов шеф странке Милорад Пуповац су у ствари објавили да се враћају на тај елементарни ниво.

Биће страшно ако они буду поражени, а могли би. Њихови критичари, злонамерни посматрачи и аналитичари вечне мржње седе и у Србији и у Хрватској.

У време кад смо "Шкрабица" и ја поражени, полазна ситуација је чак била много здравија. Тада још није било ни ХДЗ-а, нити је радикална хрватска емиграција мислила да је њихов повратак у Хрватску реалан.

Оно што је тог момента, касних осамдесетих постојало, биле су две ствари.

Прво, осетљива међунационална равнотежа између Хрвата и Срба у Хрватској, која се одржавала, и могла се одржавати практично бескрајно на том степену, захваљујући томе што су Хрвати знали да их Устав из 1974 штити од могуће централизације Југославије и српске политичке мајоризације на федералном плану.

Положај Срба је био, рекло би се, уобичајен за све мирнодопске прилике у Хрватској.

На тржишту рада је било негативне, али и позитивне дискриминације, обе од случаја до случаја, и само пред судом доказиве.

У друштвеном смислу, неки Хрвати су се нерадо дружили са Србима, али је исто тако било оних који су своје српске пријатеље демонстративно носили као значку на реверу, бучно и гласно се дружили с њима, често потпуно искрено.

За Србе из Хрватске, то је било уобичајено решење. За Хрвате, то је било навикнуто решење, онако, у Павловљевом смислу. За Србе из Србије, то је било нечисто решење и требало је нешто направити.

Улога медија из Србије 

Друго што је постојало од јесени 1987, била је беспримерна кампања медија и политике из Србије, да се Хрватима пресеку све одступнице и да их се примора да добровољно прихвате промену Устава.

На основу историје оба народа, било је јасно да ће Хрватска пре пући, политички експлодирати, у крајњој линији пре толерисати повратак усташа из емиграције, него што ће то прихватити.

Breaking News: Хрвати никад нису желели Југославију. Она никад није била њихова домовина.

Када се против ње нису борили, онда су је толерисали, прихватали као правни оквир, као чињеницу за чију промену им недостаје мотивације, енергије, воље, моралних аргумената, у крајњој линији потребе - докле год постоји гаранција Устава 74.

Негде на дечјем игралишту у Карловцу, касна 1989, ја пазим на љуљашки мог сина, сусед Србин гледа унука на клацкалици, онда ми сасвим озбиљно, без трунке ироније каже - "Ја да не читам Политику и Вечерње новости не бих знао да сам тако угрожен у Хрватској".

Зашто је Борис Милошевић требало да оде у Книн

Ово је покушај да се поређају на једну страну аргументи зашто је добро да је представник СДСС-а отишао у Книн, на другу зашто је то било лоше и какве штетне последице остају.

Најпре о позитивном ефекту тог чина.

1. Оживљава се дијалог Хрвата и Срба у Хрватској

Срби у Хрватској, нажалост, више не морају да читају медије из Србије да би знали да су угрожени. Сад дефинитивно јесу.

Тај дијалог сада долази на још неповољнију основу него што је она била у априлу и мају 1990, кад је победио ХДЗ, а Српска демократска странка Јована Рашковића освојила пет места у Сабору.

Да српско политичко тело тада 1990. није по обичају гласало за бивше комунисте/социјалдемократе, као што и данас у већини раде, СДС би држао петину Сабора и имао глас који се чује.

Не би Хрватску донели у мираз Србији, али би спречили трансформацију комунистичке Хрватске у шовинистичку Хрватску.

Да у СДС-у тада није победило тврдо националистичко крило, које је под утицајем власти у Београду одбијало сваки дијалог са Загребом, сваку аутономију, сваки мировни план, сваку представу да се улази у простор екстремне хрватске фрустрације, ствари не би завршиле српским егзодусом.

Доказни поступак да је Република Српска Крајина вођена из Београда би испао дуг, зато само кратко – лично Милан Бабић ми је раних деведесетих рекао, "ми радимо шта нам се каже, ако буде проблема, Београд ће нас бранити"!

Милорад Пуповац је још тада спадао у оне који су знали да опстанак Срба у Хрватској зависи од политичког дијалога са Загребом. Сада, после три деценије читавог низа епизода где су Срби у Хрватској само губили и губили на покретној траци, Пуповац се демонстративно враћа на своју почетну позицију.

Оно што је Пуповац изговорио Ивици Дачићу, у историјској емисији Око на РТС-у прошле седмице, своди се на следеће: Ви сте нас лоше саветовали и водили, сад нас пустите да видимо да ли некако можемо да се извучемо из ове ноћне море. "Ви" је било сасвим лично, циљало је на чињеницу да је Ивица Дачић био део власти у Београду 1995, те да је његов легитимитет по том питању давно прокоцкан.

2. Разбијање фиксних дискурзивних окова

Односи између Србије и Хрватске ће почети да се поправљају онда када буду почеле да решавају проблем по проблем, а не све одједном. 

Свако незадовољство са Загребом, сваки расистички натпис на некој бандери у Хрватској, сваки озбиљнији инцидент (без мртвих) у Хрватској, јавност у Србији аутоматски доводи у везу са Јасеновцем.

Јасеновац је страховити, монструозни топос, у физичким последицама непроменљив. Неки Хрвати, неки хрватски историчари с дуплим докторатом из примењеног расизма никад неће прихватити чињеницу да је то био логор где су Срби и Јевреји убијани маљем и ножем. Али чекати да се и ти Хрвати покају и признају грешку, да би се тек онда разговарало са неким другим Хрватима који тако не мисле, значи чекати још сто година.

Срби у Хрватској немају сто година. Они немају ни десет година, ако ниво непријатељства између Београда и Загреба остане на овом нивоу.

3. Срби у Хрватској су увек, са изузетком крваве епизоде НДХ, били део друштва у Хрватској

Срби нису живели као Срби на Косову без социјалних додира са Албанцима, ни као Срби у Босни, без превише контакта са муслиманима.

Стицајем околности живела сам и на Косову, и источној Босни, знам шта се говорило у мојој породици, шта у другим породицама, знам како је функционисао механизам социјализације од негде трећег разреда основне школе. Између нас је увек био зид, барем онај из Топ листе надреалиста.

Срби у Хрватској су живели другачије, измешани у пријатељским, родбинским, професионалним, религиозним, љубавним и сваким другим односима с Хрватима.

Један српски расистички историчар (Др Небојша Вуковић, портал Нови стандард, 3.8.2020) је за те ужасавајуће трендове изјавио да су "неки Срби заглављени у мешовитим браковима".

Врло интересантан избор речи да се опише богати опус српске интегрисаности у друштво Хрватске. Не у хрватску нацију, јер они то нису, него у друштво. По том принципу Срби би имали обавезу да се жене и удају само унутар себе, иначе су еугенички заглавили.

Има и горе. Не само да су неки Срби у Хрватској заглавили у мешовитим браковима, има их који су заглавили у добрим пријатељским и комшијским односима са Хрватима, или у добрим радним и професионалним тимовима са Хрватима.

Зато је Борис Милошевић отишао у Книн, да ојача позицију Срба који су заглавили у добрим односима с Хрватима, и Хрвата који су заглавили у добрим односима са Србима. Да пресече вербалну репродукцију нетрпељивости, неразумевања и мржње.

Сваки актуелни догађај треба свести на један актуелни мотив, а не на историјски пример. Борис Милошевић није отишао да слави "Олују" већ да пристутвује једном окупљању, тог момента, које је важно за Хрвате.

Нормално, никад не бих рекла да ствари треба вадити из контекста, али кад су у питању односи Србије и Хрватске, то је изгледа једини начин.

Зашто Борис Милошевић није смео да оде у Книн

1. Ризици надмашују добитке

Тај потез СДСС-а је добар само ако ће нешто донети Србима у Хрватској, ако се претпостави да је то први корак и да ће сад Хрвати у катарзичном рефлексу вратити услугу.

2. Милорад Пуповац је политичар с визијом

И буквално, јер је он сада извукао из шпајза своју визију из 1990. Али Пуповац је осредњи оперативац, невешт преговарач. Крупно у политици је он увек добро водио, али оно ситно, свакодневно му измиче.

У принципу, никакав велики проблем, таква је већина успешних страначких лиедера у Европи и шире, они имају визије, тимови партијских менаџера преузимају и остварују. Милораду треба оперативац за свакодневно.

Код Пуповца се скупило више негативних ствари, и није он крив за сваку.

Његова странка има око 30.000 гласача. Више Срба гласа за хрватске социјалдемократе, него за њега.

Кад је имао генијалну идеју да у Европски парламент пошаље Дејана Јовића, српски гласачи су га игнорисали, заправо обојицу.

На све то, Пуповац упорно допушта да га његов властити мањински лист Новости систематски свађа и са Хрватима, и са Србијом, и са Републиком Српском.

Уз имплицитни став јединственог медијског простора не само Хрватске, већ и непостојеће лево позиционисане Југославије, Новости чине све да се дистанцирају од конзервативнијих Срба у Хрватској и покажу како Новости нису њихово гласило.

3. Фактор ХДЗ

Маневар од пре неколико дана може да успе само ако Андреј Пленковић има снаге да дисциплинује своју десницу.

Тренутно изгледа да може, али политичке сцене су динамичне категорије. Сад кад је ха-де-зеовска десница укроћена, одједном је социјалдемократа Зоран Милановић преузео њену улогу, па се добро потрудио да компромитује долазак Бориса Милошевића у Книн.

4. Позиција Србије у контактима с Хрватском је сада отежана

Тешко. Београд увек може да настави добре непријатељске односе са Загребом и без уважавања судбине Срба у Хрватској.

Могуће да је само отежана лична позиција неких политичара у Србији, на пример Ивице Дачића, Александра Вулина, или Миодрага Линте, који ће имати проблем моралне уверљивости.

Пуповац не прејудицира српску државну политику, само повлачи очајнички потез, који би могао остати управо то - очајнички потез.

На крају, шта преовлађује, про или контра? Најбоље је да свако одговара на то питање по властитој савести.

број коментара 20 Пошаљи коментар
(четвртак, 13. авг 2020, 09:48) - anonymous [нерегистровани]

Mir svima

Hrvat sam, imao sam 14 godina kada sam to saznao, do tada je to u mojoj obitelji bilo nebitno.
Saznao sam tu informaciju zato što je tada 1989. godine, odjednom to postalo bitno.
1990. godine počele su padati granate po mom gradu, 1991 poginuo mi je otac kao civil u nekakvom polju od minobacačke granate.
Mrzio sam vas.
Međutim godine su prolazile, svjedočio sam nacionalnoj pljački pod nazivom pretvorba i privatizacija, shvatio sam da su većina tih pljačkaša, koji su više oštetili državu nego rat, veeeliki Hrvati i vjernici, shvatio sam da im je glavna stvar,(sa obje strane), što više huškati narod protiv naroda jer tako narod ne gleda pljačku koja im se dešava pred očima.
Pljačka je davno završila, ali ostali su još komadići za ukrasti i zato još uvijek se narod huška jedan protiv drugoga.
Stjecajem okolnosti radim u firmi koja radi poslove i u Srbiji, prvi put kada sam ulazio kod vas bio sam uplašen i u strahu za živu glavu, jer tamo su zli Srbi, tko zna što ću doživjeti?
Doživio sam dobre i prijazne ljude, odlične domaćine, vrhunsku hranu.....
Doživio sam i neugodnosti ali kao i svagdje uvijek možeš naletjeti na budalu, ili čovjeka koji je nešto izgubio i nije još našao svoj mir.
Danas ne mrzim više nikoga, ne mrzim ni tog čovjeka koji je ispalio granatu na mog oca, mislim da je postojalo malo dobre volje, mogli smo se u miru razići i svi zajedno živjeti u Europi.

i zato ljudi mir svima, Živjeli

(среда, 12. авг 2020, 12:36) - posmatrac iz daleka [нерегистровани]

Srbi u Hrvaskoj

Nije bas tako idealno , kao sto se u pojedinim kometarima (izmedju redova ) moze procitatai. NIKADA jedan Srbin ma kojih visokih intelektualnih, strucnih kvaliteta da poseduje nece imati tamo status ravnopravnog gradjanina i saucesnika u javnom zivot u te zemlje. Cak i u njehovoj (iznad svega zeljenoj pomajci) nije tako losa situacija. Ovde u Nemackoj imamo nasih zemlöjaka (Srba) koji su ugledni gradjani i ravnopravni ucesnici u politickom , kulturnom , ekonomakom i svakom drugom vidu zivota. To Srbin u Hrvatskoj MIKADA nece doziveti, upravo zbog cinjencia da i puno tih istih Hrvata, nisu sigurna da li su oni sami bas Hrvati ili .....

(понедељак, 10. авг 2020, 09:43) - anonymous [нерегистровани]

Ne sudimo drugima

Nažalost opet Srbi ovde napadaju autora teksta i Pupovca mada su im svi argumenti manje više tačni. Sve navedene istorijske činjenice o ugroženosti Srba su istinite ali to nikako neće promeniti činjenicu da oni treba da žive tamo i danas i sutra. Ni Srbija ni Hrvatska im neće doneti hleb na lepe oči već moraju da ga zarade. Ipak, razlika je u tome što je Hrvatska ta koja treba da im olakša svakodnevene probleme a Srbija tu gotovo da nikakvu ulogu nema. Srbi u Hrvatskoj od priče i rasprava nemaju ama baš ništa dok od političkih dogovora, kompromisa i saradnje mogu da izvuku mnogo. "Ne sudite, da se ne bi sudilo vama. Jer, kakvim sudom sudite, takvim će se i vama suditi."

(понедељак, 10. авг 2020, 08:23) - Sremac [нерегистровани]

Text

Odlican text svugde gde god su Srbi slusali BG nema ih vise

(понедељак, 10. авг 2020, 00:04) - Milan, Viškovo [нерегистровани]

Mislim razumeti ćete vi nas Srbe u HR ali biće kasno to je Pupovac želio reći javnosti u matici

razumeti ćete vi nas Srbe u Hrvatskoj puno bolje onog momenta kada većina nas neminovno postanemo Hrvati. Svi moji rodjaci koji zive po gradovima , od devedesetih su poceli a zadnjih 10 godina zacementirali su se kao Hrvati ne samo promjenom identiteta sto nije tesko jer jezik im je ionako u gradovima Hrvatski, vec i sluzbeno na papiru. Sve je to tragedija koju Srbija i neko iz Srbije nikada nece razumjeti. Oni su izabrali da zive zivot u miru i ustinu njihov zivot moja porodica iz Zagreba i Rijeke zive zivot punim plucima ali cijena je bila srpstvo. Mi na selima jos se drzimo ali mladi , nasi mladi i dalje svjesni svog podrijetla, sve vise zbog elementarne sličnosti nas i Hrvata sto po jeziku to i po vjeri razmisljaju da postanu Hrvati i te komente vec sam čuo i gospodin Pupovac je to javno obznanio na RTS ali Srbija, Srbija nas nije cula zadnjih sto godina i ako mislite da je dogovor Tudjman - Milosevic pomogao Srbiji jer se srpsko pitanje rjesilo grdno se varate. Novi "Hrvati" mogu za Srbiju biti puno opasniji od etničkih Hrvata. Problem malih razlika rjesice srpsko pitanje u Hrvatskoj vec popis 2021 vjerujem da ce nas biti oko 100 hiljada manje.

(недеља, 09. авг 2020, 11:36) - neko [нерегистровани]

suština je tu negde

Lepo objašnjeno, ko ne razumije nek pročita još jednom. Ako i tad ne ukapira i shvati.. beznadežan slučaj.

(недеља, 09. авг 2020, 11:17) - anonymous [нерегистровани]

Кут

Овај текст је кут субјективног виђења ситуације неког тко је покушава да оправда самоубојство пацијента који свакако умире и нема више воље и жеље да живи као човјек. Срби у Хрватској су од 1995. сведени на егзистенцију биљке у пустињи са које националисти задојени мржњом кидају гране кад год им се прохтје без икаквих посљедица! Боли аутошовинизам као феномен код Срба на Балкану. Заиста, када погледате историјски контекст страдања Срба у Хрватској у 20. вијеку, зар ти људи нису имали право на самопредјељење, као и остали народи на простору бивше СФРЈ?! То је једини пут са којег не треба скретати; колико Срба тренутно живи у селу Николе Тесле, истог Николе којег Хрвати са поносом представљају као Хрвата?!!

(недеља, 09. авг 2020, 11:01) - anonymous [нерегистровани]

Prekrstavanje

Kakav je polozaj Srba u Hrvatskoj nazornije pokazuje cinjenica da bi opstali su prisiljeni da iz pravoslavlja predju na katolicizam ali to ne ostaje samo na tome jer pokatolicavanjem oni mjenjaju i naciju od Srba postaju Hrvati. Koliko znam ni u jednoj drzavi Evrope a i svijeta nijedna eticka zajednica nije prisiljena da mjenja religiju i naciju da bi opstala.

(недеља, 09. авг 2020, 10:29) - anonymous [нерегистровани]

Југословенска подвала

Стиче се утисак да је текст југословенски, а то југословенство је Србима донело штете и несреће за наредних неколико векова.
Ја сам Србин који је некада живео у Далмацији, и сведочим да су Срби живели у илузији и обмани титоизма. После Јасеновца, требало је извући поуку.

(недеља, 09. авг 2020, 10:27) - anonymous [нерегистровани]

Jugoslavija

Tekst je odlican i puno dogadjaja iskreno pokriva, jedino se pojam Jugoslovena i Jugoslavije izostavio,. Licno sam ucesnik tih dogadjaja i odazvao se vojnom pozivu kao Srbin ali za Jugoslaviju, ko nas je tada lagao Zagreb ili Beograd.Govorim kao Srbin iz Srbije ne doticu me dogadjaji iz ranijeg perioda "Ratova", da mi je tada neko rekao da Jugoslavije nece biti garantujem vam da rata ne bi bilo, devedeset posto mojih saboraca je verovalo u Jugoslaviju. Da je Pupovac u to vreme bio harbar i izneo tu cinjenicu onda bi potpuno bio u pravu. Ovako sad naknadno, posle svega iznositi zakljucke malo je neukusno.