Пуповац објашњава зашто ће после четврт века са хрватским званичницима у Книну бити и представник Срба

На Книнској тврђави, ове године, по први пут би требало да говоре слуша и представник Срба у Хрватској, са позиције другог човека хрватске владе. Док у странци Милошевића тврде да је то чин којим би српски народ требало да престане да се осећа другоразредним, оштри критичари кажу да је то прворазредни скандал.

Он ће тамо бити са највишим хрватским војним и полицијским званичницима. Да ли се то могло наслутити пре неких десет, 15, 20 година? Како на то гледате?

 - Господин Милошевић одлази тамо са великим крстом на својим плећима. Одлази тамо да би тај крст ставио на мржњу која доминира у Хрватској и у хрватско-српским односима. Одлази на дан који је најтежи у новијој историји Срба у Хрватској. И зато тај крст јесте толико тежак и зато тај крст изазива толике неспоразуме и толике реакције, али тај крст би требало резултирати тиме да Хрвати признају страдање Срба, оних који су страдали након "Олује", оних који су страдали бјежањем од "Олује". Да Срби упознају и сазнају страдање Хрвата за време рата у Хрватској и да се отвори нова страница - страница мира истинскога у Хрватској, и с друге стране, страница у којој ће Хрватска и Србија, а то значи и наши сународњаци који су избегли и нашли и започели нов живот у Србији, видети прилику да без тешкоћа какве су имали до данас, могу одлучити што ће учинити са свим оним што је остало иза њих, а то је цијело богатство, стољећима стварано од нашег народа.

На питање да ли се Борис Милошевић ипак поколебао чувши негативне реакције и избеглих, али и дела Срба који су остали у Хрватској, Милорад Пуповац каже да ни Милошевићу, а ни њима око њега, одлука није била лака.

- Јер је знао шта све то може значити и како се може тумачити. И биће прилике да он каже своје око тога. Свима онима који осећају исти бол, исту патњу, имају исти однос о страдању Срба од '91. до '95. и након тога. Биће прилике. Оно што је важно да сви буду свесни - сваки наш сународњак који је патио и трпио, јесте да Борис Милошевић не иде тамо да би било шта славио, јер он долази са истим осјећајем који делимо ми на тај дан, и с друге стране Борис Милошевић не одлази тамо да би било шта легитимирао, он одлази тамо да би затворио једну ратну страницу и да би почео коначно, из свих места у Хрватској у којима се нешто обиљежава или слави, почети стизати поруке мира, поруке суосјећања за страдање Срба, поруке жаљења због тога што се догодило.

Милорад Пуповац на питање да ли одлазак Милошевића у Книн и затим министра хрватских ветерана Томе Медведа у Груборе, село страдања српских стараца након акције Олуја, заиста може да промени однос према Србима у Хрватској, пре свега подсећа да су се у Хрватској догодили избори и каже - политичке промене.

- И, након што смо формирали владу схватили смо да постоје могућности да направимо корак у правцу у којем ви говорите, а то значи да се одлучније крене у санкционирање аката вербалног и физичког насиља према Србима у Хрватској. Да се одлучније крене у рашчишћавање ратног наследја које оптерећује Хрватску. Свако мало се појави. Свако мало пробија, нека врста ратне атмосфере, ратног духа, ратних порука које узнемирују људе. Које код људи стварају ту врсту стања свести да могу нападати другог зато што је другачији. Зато што говори нешто другачијим изговором, зато што носи неко друго обиљежје, или напросто што има нешто другачији крст на својим прсима. Потребно је да то престане.

Јадранка Косор је твитом у коме позива Бориса Милошевића да се изјасни о "Олуји" као акцији која није имала за циљ етничко чишћење, иако као бивша премијерка, можда наговестила оно што могу тражити будући хрватски политичари од српских представника.

- То је један од захтева - њених.

Али, да ли верујете да ће после овог одласка, што је било до сада нешто што је било немогуће замислити, бити тих неких нових захтева, од представника хрватске политичке стране, од Вас, Бориса и других људи?

- Ти људи који нешто очекују од Бориса Милошевића да он каже, требају знати да Борис Милошевић одлучује о томе што ће казати. Да Борис Милошевић и ми из странке којој и он припада, одлучујемо што смо видјели, што смо чули, што знамо, у што вјерујемо. Исто тако желим рећи нашим сународњацима избјеглим - не требају страховати да ће Борис Милошевић било рећи, било учинити нешто што ће продубити или појачати њихову бол. Колико год у овом тренутку имали разлога да се боје. Колико год у овом тренутку код њих постојала горчина да ће се догодити нешто што се не би смело догодити - јер неће.