Борис Милошевић објашњава зашто иде у Книн

Борис Милошевић је рекао да у Книн долази као потпредседник Владе Републике Хрватске задужен за људска права. 

"Као члан Владе, Србин из Хрватске, свјестан оптерећења ратног насљеђа у друштву које осјећају Срби у Хрватској, али не само они, него и сви грађани Републике Хрватске, морам размишљати рационално и одговорно те покушати допринијети бољем друштву и грађењу културе мира", написао је Милошевић у посту на Фејсбуку под називом "Прича једног Србина из Хрватске". 

Каже да му није било лако да донесе ову одлуку како због приватне породичне трагедије, тако због свих оних Срба који су у Олуји неког изгубили, оних који су у избеглиштву као и оних који су се вратили иако им је процес повратка опструиран, преноси Индекс.

"Судбину тих људи добро знам јер скоро цијели професионални и политички стаж, протеклих 18 година, помажем у рјешавању њихових проблема", навео је он.

Присетио се и свог доживљаја Олује коју је, прича, дочекао у родном Шибенику, бринући тих дана за оца који је био мобилизован као хрватски војник, за своје пријатеље који су били у Хрватској војсци, као и за родбину која је била на другој страни.

Након очеве демобилизације, указао је Милошевић, доазили су на село Брибирске Мостине где је био сведок пљачки напуштених српских кућа где је остала да живи његова баба која није хтела да напусти своју кућу.

Написао је да је почетком септембра отишао у Ријеку због факултетских обавеза, а да га је седмог септембра касно поподне назвала сестра.

"Ишла је с ћаћом обићи бабу. Нашли су је мртву, била је убијена ватреним оружјем из непосредне близине. Убојица је пронађен случајно због властитог бахаћења, сматрајући да нитко неће истраживати убојство "четникуше", како је сам рекао. Осуђен је на 7,5 година, да би изашао за 3,5 године, након што је добио предсједниково помиловање", испричао је Милошевић.

"С теретом ове обитељске трагедије, па и кроз бол мојег покојног оца, одлуку да идем на обиљежавање Олује у Книн ми је било још теже донијети. Мени, који сам добио Домовницу тек након Олује премда сам рођен и цијели живот живио у Шибенику", каже Милошевић.

"Престати с мржњом, престати с ратом" 

Милошевић наводи да у Книн иде "отворена срца", искрено, с надом да ова Влада може направити тај како каже тако важан корак, корак према будућности, бољем друштву, друштву разумевања, поштовања и толеранције и да можемо изаћи из ровова у којима смо укопани.

"Након 25 година потребно је престати с мржњом, престати с ратом", нагласио је Милошевић.

Каже и да рат за многе у друштву, нажалост, није готов и да то најбоље знају деца српске националности која у својим школама морају трпети "стигму због нечег с чиме ни њихови родитељи немају везе и која морају осећати кривицу само зато што су Срби".

Баш као што је то осећала моја генерација током и након рата, додао је Милошевић.

"Идем, јер желим олакшати њихову будућност. Идем јер мислим да је сазрио тренутак да политика разумијевања и поштовања другог побиједи политику мржње", нагласио је он.

"Олуја је колективна траума" 

Каже и да Олуја није само војно-полицијска акција, она је и голема колективна траума.

Према његовим речима, за Хрвате је она симбол почетка дуго жуђеног мира и престанка окупације, за Србе је она траума почетка новог егзодуса, страдања, страха, неизвесности и немогућности повратка у своје домове.

"Свјестан сам да мој долазак у Книн неће код већине промијенити два различита погледа на Олују, али сам вољан прихватити сваку гесту које иде ка томе да заједничком толеранцијом и уважавањем сами себе потврдимо као демократско друштво које може остварити суживот и просперитет, без обзира на сваку разлику, па тако и ону у тумачењу заједничке повијести", истиче Милошевић.

"Од мог одласка у Книн, пуно је важније градити атмосферу помирења и дијалога у којем као друштво морамо признати и прихватити све жртве без обзира на националност", закључио је Борис Милошевић.