Македонски избори – ултиматуми, корона и аудио-снимци

Зоран Заев или Христијан Мицковски, највећа је непознаница пред прве изборе у Северној Македонији који се одржавају усред седмице. Ниједна од укупно 15 странака које учествују у трци за парламент не може да очекује резултат који ће омогућити самостално формирање владе. СДСМ Зорана Заева пар процената испред ВМРО-ДПМНЕ. Могућа смена генерација на албанској политичкој сцени.

Иако је неколико хиљада становника Северне Македоније већ гласало, велика већина грађана те државе изаћи ће на биралишта у среду, како би одабрали састав новог парламента и владу која ће почети преговоре о чланству у Европској унији.

Водеће странке, Социјалдемократски савез Зорана Заева и ВМРО-ДПМНЕ Христијана Мицковског, прилично су гласно најавиле потезе после формирања владе, али последња истраживања јавног мњења наводе на закључак да ниједна од партија неће имати више од 38 одсто подршке међу бирачима, што суштински значи да Македонију очекују сложени преговори око састава новог кабинета на скопском булевару Илинден.

Додатну компликацију у ионако сложену македонску политичку сцену унела је Демократска унија за интеграције Алија Ахметија, која је готово ултимативно своје учешће у будућем кабинету условила постављањем Албанца на место премијера, први пут од проглашења самосталности те државе пре скоро 30 година.

ДУИ, најмоћнија албанска странка у Северној Македонији још од тренутка када су се герилци Алија Ахметија преселили у парламент, пролази кроз озбиљну кризу због општег незадовољства њеним радом међу албанским гласачима, што је на претходним изборима навело око 70.000 Албанаца да гласају за СДСМ и самим тим ставе Ахметија пред свршен чин, бар када је реч о избору коалиционог партнера.

Право гласа на изборима у Северној Македонији има око 1,6 милиона бирача.

Под притиском јавности, Ахмети је одлучио да подигне улоге, па је током кампање у више наврата најављивао првог Албанца на челу владе у Скопљу. Под слоганом "Зашто да не?" (Pse jo), Ахмети је поручио и да у преговоре о саставу нове владе неће ни улазити без гаранција да ће се његов кандидат Насер Зибери наћи на челу новог кабинета.

Коалиција окупљена око СДСМ-а и Зорана Заева је тај предлог прилично глатко одбацила, наводећи да ће ДУИ испасти из комбинација за састав нове владе уколико настави да инсистира на албанском мандатару, што је подржало и неколико албанских партија, које суштински очекују крај скоро двадесет година дуге доминације партије Алија Ахметија.

Албанци, који чине четвртину од око два милиона становника Северне Македоније, бираће, како показују анкете, између Ахметија и Алијансе за Албанце Зијадина Сеље, чија је партија током кампање успела опасно да се приближи резултатима Демократске уније за интеграције.

Заев и његова коалиција у изборе улазе прилично самоуверено, надајући се да улазак у НАТО и решавање вечног проблема са Грчком представља довољан залог за нову победу, што суштински показују и истраживања јавног мњења, које коалицији "Можемо" предвиђа освајање између 35 и 39 одсто гласова.

ВМРО-ДПМНЕ, који инсистира на македонском националном идентитету и корупцији у редовима ривала, може да рачуна на подршку 35 одсто бирача, што трку за посланичким местима чини једнако неизвесном као и пре четири године, када је Заев уз подршку Ахметијеве странке са власти сменио коалицију окупљену око тадашњег лидера ВМРО-ДПМНЕ Николе Груевског.

Груевски је, убрзо, побегао у Мађарску, где му је влада Виктора Орбана пружила политички азил, што је у приличној мери закомпликовало статус странке на чијем се челу, од тада, налази Христијан Мицковски. Под његовим вођством, партија се померила ка десном центру, што му је унеколико проширило маневарски простор.

Кампања ВМРО-ДПМНЕ углавном се заснивала на тешким оптужбама на рачун СДСМ-а, које су се кретале од корупције и непотизма, до катастрофалних економских показатеља и издаје националних интереса.

"На овим изборима одлучујемо будућност наших породица. То је прилика да учинимо потомке поносним. Бира се између неправде и понижења и правде и поноса", рекао је Мицковски током кампање.

Заев се, како се чини, није претерано обазирао да оптужбе ривала, наводећи да његова странка на изборе излази са пуно самопоуздања, изграђеног на успесима током преговора са Грчком, НАТО-ом и Европском унијом.

Предизборна кампања, како се чини, није претерано узбудила бираче у Северној Македонији, али су се политичке страсти донекле разбуктале после објављивања серије прислушкиваних разговора, чији извор остаје непознат, у којима глас који се приписује Заеву тврди да има око осам милиона евра, те да је потпуно неутралисао утицај некадашњег лидера те странке и бившег премијера Македоније Бранка Црвенковског.

Објављивање прислушкиваних разговора челника ВМРО-ДПМНЕ, пре нешто више од четири године, означило је почетак краја политичке каријере Николе Груевског, а на мети анонимних извора ових снимака нашли су се и лидери албанских политичких странака, пре свих челника Демократске уније за интеграције. Извори тих снимака никада са сигурношћу нису утврђени, али велику већину јавности представио управо Заев.

У једном од нових снимака наводе се и везе Заева са Зораном Милевским, једном од особа које су осуђене у афери "Рекет", што би теоретски могло да умањи број гласова за СДСМ. У одвојено објављеној серији снимака, челници ВМРО-ДПМНЕ договарају организовање ванредних авионских летова, како би у Скопље стигли гласачи те странке.