Како живе Срби у Мостару, изван светла камера и рефлектора

"Чим не можете да изучавате свој језик, писмо, и историју, онда нећете да се вратите у такву средину", рекао је Душан Голо за Танјуг.

Додаје да Срби у Мостару немају никаквих безбедносних проблема, јер, како каже, ту постоји сукоб два друга народа, "а Срби су невидљиви и као народ и као грађани".

Наводи да је готово шизофрена ситуација да у граду који не би био оно што јесте када би се изузело све што су Срби створили и оставили, за сваку манифестацију, као што су, рецимо, Шантићеве вечери поезије које трају већ 102 године, "ми морамо да просимо, молимо градске или кантоналне институције да дају средства".

Истовремено скреће пажњу да то питање мора системски да се реши, јер такав приступ упућује поруку српском народу да ту није добродошао, да нема права која имају друга два народа.

Голо, који је учествовао у разговору представника Срба из Мостара са Александром Вучићем и Милорадом Додиком, током њиховог боравка на међународном сајму привреде у Мостару, подсећа да је одлуком Уставног суда из 2000. као и амандманом високог представника међународне заједнице у БиХ из 2002. наложено свим кантонима да ускладе свој устав са уставом Федерације, како би Срби постали конститутивни народ у тим кантонима.

"За тај посао је био одређен рок од девет месеци, али је од тада прошло више од 15 година и, нажалост, те одлуке још нису имплементиране. Срби и даље нису конститутиван народ у четири кантона са хрватском већином", наводи Голо.

Додаје да су могућности максимално исцрпљене.

"Наше могућности смо максимално исцрпели, јер је и Европски суд за људска права у Стразбуру једном декларацијом крајем прошле године наложио свим кантонима да изједначе положај Срба са уставно правни статусом друга два народа", објашњава председник Координационог одбора Срба у Мостару.

Подсећа да је то случај и са многим другим одлукама Уставног и Европског суда које се не поштују у БиХ, па су зато, каже, Срби тражили помоћ председника Вучића и Додика.

"Тражили смо подршку председника Вучића, који је сигурно један од најважнијих лидера у региону и који ужива велики углед и поштовање. Тражили смо да у разговору са својим партнерима види у чему је проблем и шта се крије иза тога што представници хрватског народа не желе да питање конститутивности српског народа ставе на дневни ред", објашњава Голо.

"Измена изборног закона"

Као проблем о којем су разговарали наводи и потребу измене изборног закона, јер постојећи занемарује интересе српског народа, те помоћи за одређене инфраструктурне проблеме.

"Добили смо отворену подршку председника Вучића и Додика да ће обезбедити одређена средства за асфалтирање путева, реновирање домова и дечјих игралишта", наводи председник Координационог одбора Срба у Мостару.

То је, како наводи веома важно и због повратка Срба у Мостар.

Сматра да је важно да Срби схвате и значај учешћа на изборима, јер, како каже, у БиХ влада систем "колико власти имате, толико имате и права".

"Ми никада нећемо као народ постићи резултат ако не будемо политички народ, а то значи да изађемо на изборе и изаберемо своје представнике, те се кроз институције система боримо за свој народ. Само на тај начин можемо обезбедити егзистенције и радна места", уверен је председник Координационог одбора Срба у Мостару.

Објашњава и да је у бирачки списак уписано око 9.000 Срба, од којих велики део живи у Србији, Црној Гори, али и широм света и да постоји намера да се они анимирају да остваре своје право гласа.

"Када би се поштовале законске процедуре не би било незапослених Срба. У свим институцијама 20 одсто радних места би требало да буде обезбеђено за Србе", навео је Голо као један важан разлог за учешће у гласању.

Пита зашто би Србија улагала, рецимо, у асфлатирање улица у Мостару. Те улице треба да асфалтирају градске власти, а новац матице, сматра, треба да се користи за нешто веће.

Наводи да Срби желе да у Мостару буде отворен Српски културни центар, а веома је срећан и поносан због обнове Саборне цркве Свете Тројице, која је, каже, важна не само за српски народ, већ и за Мостар.

"Стари мост и Саборна црква су нешто што се не може одвојити од Мостара. Многи грађани, без обзира на националност, сматрају да нема Мостара без Саборне цркве. Са које год стране ушли у Мостар, прва ствар која вам падне у очи је Саборна црква", наводи председник Координационог одбора Срба у Мостару.

Очекује да се радови на обнови цркве заврше до 2020. односно да бар некада највећа саборна црква на Балкану дође под кров, добије своје контуре, и каже да ће то бити изузетно значајан дан за Србе у Мостару и неретванско-херцеговачком кантону.

"Осећамо једну врсту поноса због тога што смо припадници тог народа и те цркве", закључио је Голо.