Капетан Драган осуђен на 15 година затвора

После године суђења, 60 сведока, предмет који има 40.000 страна завршио се тако што је Драган Васиљковић (62) проглашен кривим по две од три тачке оптужнице - за ратни злочин над заробљеницима у затвору у Книну на книнској тврђави 1991. Осуђен је и за напад на полицијску станицу у Глини и околна насеља.

Одбрана није очекивала тако високу казну јер није доказано да је Васиљковић био заповедник затвора у Книну, нити да је организовао и планирао напад на Глину и околна места. 

Адвокат Капетана Драгана, Томислав Филаковић, наводи да би Васиљковић ускоро могао буде пуштен на слободу, јер је више од две трећине казне већ провео у притвору.

Филаковић у том смислу објашњава да је Капетан Драган пре 11 година и 11 месеци ухапшен у Аустралији, а обично се време проведено у притвору рачуна у затворску казну, преноси портал Индекс.

"Ако знамо да су две трећине казне издржане, онда је казна издржана у целости. То подразумева да се приступи извршењу казне. О томе ћемо се договарати хоћемо ли тражити упућивање на издржавање пре правоснажности или нећемо", каже Филаковић.

Формално је, наводи, заправо одслужена казна и ово би у том смислу била очекивана пресуда да покрије досадашњи екстрадициони притвор и истражни затвор.

Филаковић сматра и да, ако Васиљковић затражи упућивање на издржавање казне затвора пре правоснажности пресуде, може одмах захтевати и условни отпуст јер је за то испуњена законска претпоставка.

Адвокат Драган Палибрк назвао је пресуду "катастрофалном" и "политичком".

"Сматрам да је он на такву казну осуђен зато што није хтео лажно да терети (бившег председника СРЈ Слободана) Милошевића пред Хашким трибуналом, већ је сведочио у складу са истином", рекао је Танјугу Палибрк.

Палибрк је две и по године обилазио Васиљковића у притвору и давао правне савете, али му хрватски суд није дозволио да се формално укључи у одбрану, иако је то била Васиљковићева жеља.

Према његовим речима, данашња пресуда "нема благе везе са правом".

"С обзиром на то да сам анализирао цео предмет, он је без и једног јединог доказа осуђен на правди бога на 15 година робије", оценио је адвокат.

Према његовим речима, процес против Васиљковића је инсцениран 2005. године, од када је хрватско правосуђе безуспешно покушавало да дође до доказа који би га теретили.

"Чак је и оптужница подигнута без доказа, а, нажалост, доживели смо и пресуду без њих", навео је Палибрк.

Према његовим речима, ова пресуда је демонстрирање силе хрватског правосуђа и показивање праксе да се Срби на сваки могући начин представе као геноцидни народ и ратни злочинци, док се потпуно негира или максимално минимализује улога хрватског народа у страшним ратним злочинима.

Васиљковић је у притвору већ 12 година, тако да би му, према овој пресуди, остало још три године да одслужи казну у затвору.

Прошле седмице је изнео завршну одбрану, у којој је поново одбацио све наводе из оптужнице.

Тужилаштво га је теретило да је као командант Јединице за посебне намене у саставу паравојних јединица некадашње САО Крајине починио ратне злочине 1991. у затвору у Книну, као и 1993. у Брушкој, код Бенковца, где је наводно мучио, злостављао и убијао заробљене припаднике хрватске војске и полиције.

У оптужници се наводи да је Васиљковић током јула 1991. у Глини, у договору с командантом тенковске јединице ЈНА, израдио план напада на тамошњу полицијску станицу, као и на околна насеља.

Додаје се и да су током напада оштећени и уништени цивилни објекти, хрватско становништво натерано на бег, опљачкана имовина и убијени и рањени цивили.

Међу настрадалима је био и немачки новинар Егон Скотланд, који је погинуо 1991. године на улазу у Глину.

Жупанијско тужилаштво у Сплиту подигло је оптужницу против Васиљковића почетком 2016, готово пола године након што га је Аустралија изручила Хрватској после десетак година скривања.

До хапшења је живео у Перту под именом Данијел Снеден и радио је као тренер голфа.

Драган Васиљковић је држављанин Србије и Аустралије.

Васиљковић, који је током процеса говорио да је бранитељ домовине Југославије, а не агресор, изрицање пресуде није коментарисао. Коментари стижу из Београда. Министар одбране Александар Вулин оценио је да је пресуда жалосни доказ да ће хрватским правосуђем још дуго владати освета, а не правда.