Минхен, Перковићу и Мустачу доживотне казне затвора

Тужилаштво је за обојицу тражило доживотне казне затвора, а одбрана је сматрала да треба да буду ослобођени. Пресуда Јосипу Перковићу и Здравку Мустачу изазвала је различите реакције у Хрватској.

Хрватска је европски налог за изручење Перковића и Мустача добила дан након што је постала чланица ЕУ, а суђење је трајало готово две године.

Суђење су пратили и протести којима припадници хрватске заједнице траже процесуирање убистава хрватских емиграната које су, тврде, извеле југословенске тајне службе.

Иначе, питање изручења Перковића и Мустача Немачкој, што је тадашња влада Зорана Милановића одбијала, постало је "камен спотицања" у односима Хрватске и Немачке, па иако је претходно било најављено, канцеларка Ангела Меркел је отказала долазак на свечаност поводом пријема Хрватске ЕУ.

Истовремено, Хрватска је у неколико наврата упозорена из Европске комисије да би могла бити санкционисана уколико Перковић и Мустач не буду изручени, а посебно због доношења посебног закона, названог "лекс Перковић", који према тумачењу ЕК није био у складу са европском правном тековином.

На Хрватску је практично извршен притисак да измени управо донети закон што је омогућило изручење двојице некадашњих функционера југословенске тајне службе.

Загребачки адвокат Анте Нобило, бранилац бившег југословенског и хрватског званичника Јосипа Перковића, најавио је жалбу и пре него је пресуда изречена.

"Идемо са жалбом. Ово је тек прво полувреме. Уколико буде осуђујућа пресуда, жалба ће ићи на Савезни врховни суд Немачке. Данас ћемо, кад чујемо што је судско веће рекло, одржати састанак на којем ћемо договорити конкретне кораке. Ја сам оптимиста, у судском спису нема доказа за осуђујућу пресуду", казао је Нобило.

Нобило је, међутим, признао да се тим адвоката његовог клијента припремио и на осуђујућу пресуду. "Он је интелигентан, добар аналитичар и ми смо га припремили на то", казао је Нобило, пренели су хрватски медији.

Суд је одредио да трошкове суђења морају сносити оптужени.

Тужилаштво је задовољно пресудом, као и заступник породице Ђурековић Маркус Мејснер.

"Ово је за нас посебан дан, не зато што су та два човека осуђена на доживотне казне, јер то за нас није било важно у овом поступку. Оно што је важно, јесте да се открије истина о том поглављу историје", рекао је Мејснер.

Државно тужилаштво је, иначе, у својој завршној речи прошле седмице кривично дело помагања у убиству преквалификовао у учествовање у убиству с предомишљајем, за шта је према немачким законима предвиђена доживотна казна.

Тужилаштво, наиме, сматра да је током суђења доказано да је оптужени Јосип Перковић директно деловао у организацији убиства Стјепана Ђурековића.

Оно је у својој завршној речи такође остало при мотиву убиства, а то је, према тумачењу тужилаштва, ликвидација Ђурековића као сведока финансијских малверзација у које је у државној нафтној компанији "Ина" био уплетен син тадашњег високопозиционираног југославенског политичара Мике Шпиљка, Вања.

Ђурековић је до свог одласка у Немачку био на високој менаџерској функцији у "Ини", подсећа портал Индекс.

Одбрана је током целокупног суђења, па тако и у својој завршној речи, пре свега побијала мотив убиства.

Према одбрани, Ђурековић је убијен јер је као агент Немачке обавештајне службе (БНД) Немцима одавао осетљиве војне тајне везане уз залихе нафте бивше Југославенске народне армије (ЈНА) па је убиство извела војна Контраобавјештајна служба (КОС), у сарадњи са савезним СДБ.

Према томе, тумачи одбрана, Перковић као тадашњи службеник државне безбедности није могао бити уплетен у спровођење ове акције.

Други степен одбране односи се на дискредитовање важних сведока у овом суђењу попут Винка Синдичића и Боже Вукушића које одбрана, због криминалне прошлости, сматра неверодостојним.

Суђење је требало да буде завршено у априлу 2015, али је оно продужено због велике количине докумената који су током суђења пристизали из Хрватског државног архива и били укључивани у доказни материјал.