Лидери региона за бољу сарадњу

Председник Србије Томислав Николић оценио је у Сарајеву да недостаје заједнички наступ земаља региона пред ЕУ, како би показали да сви желимо да будемо чланице и то сви заједно, али је уједно констатовао да су се односи између држава бивше Југославије компликовали у прошлом периоду.

Он је казао да су неке државе ушле у прикривени и латентни сукоб, и да због тога није било напретка у прошлом периоду, те је заустављен тренд добрих односа на Балкану.

То је, према његовом мишљењу, можда изазвано мигранстком кризом, кризом у ЕУ, јачањем ултранационализма, посебно у Хрватској, што, како је навео, "утиче на све нас јер се ради о великој држави у овом региону".

Преседник Србије истакао је да се у Европи добијају тренутно аплуази за евроскептицизам, а земље региона желе у ЕУ и због тога треба да се молимо да Унија опстане, како бисмо могли да решимо своје проблеме.

Државе бивше Југославије, како је подсетио, наследиле су проблеме које, када би постојала воља, могу лако да се превазиђу.

„Мислили смо да смо били на добром путу да их превазиђемо и онда је уследила криза ЕУ. Криза је вишеслојна и није само криза проширења. ЕУ се налази пред питањем како треба да изгледа, да ли да буде скуп држава или федерација.

Основна је идеја да буде скуп држава, али се осетило да постоји велика жеља Брисела да буде главни град Европе у којем се све одлучује и видело се да многе државе желе да се извуку из тога. Ко жели сада да уплаши ЕУ прети организовањем референдума“, указао је он.

Николић је казао да државе региона раздвојено иду ка ЕУ, свако са својим проблемима.

„Ништа не значи Србији да уђе у ЕУ а да не уђу све остале земље окружења“, оценио је он, додајући да недостаје заједнички наступ пред ЕУ, како би се показало да је регион јединствен у жељи да постане чланица Уније.

Када је реч о Србији, он је истакао да ће сигурно имати проблема са поглављем 35, за који се не зна како ће се завршити.

„За остала 34 поглавља смо спремни, бар спремнији од неких чланица ЕУ, а појавиће се неко да нам то стопира“, додао је Николић.

Председник Србије је рекао да ће наша земља све учинити да постане чланица ЕУ, осим „оног“ услова који не смеју да нам поставе.

Он је Словенији захвалио на подршци на путу ка ЕУ, рекавши да она није себични члан Уније, док се неки други понашају „као бродоломник који се укрцао на чамац, а туче веслом оног који жели да се спаси".

"Ми се спасавамо уласком у ЕУ, своје економије, друштвено уређење, владавину права, људска права, слободе медија“, рекао је он.

Србија, како је најавио, неће подметати никоме ноге на путу у ЕУ, као и да би било све лакше ако би престали међусобно да то чинимо једни другима.

Истовремено је указао да је ЕУ показала своје слабости, тиме што није могла да се снађе у мигрантској кризи.

Он је додао да је против тога да Србија буде у НАТО, јер жели да никада више Србија не ратује, а оне који желе у војну алијансу је упитао да ли су сигурни да ли неће ратовати зарад неких виших циљева изван својих граница.

Србија, према његовим речима, нема непријатеља у свету, а тако и на Балкану и не жели да ствара непријатеље, али ће узвраћати ако је неко напада.

„Није наша слабост што понекад прећутимо комшијама и пријатељима када нам начине неко зло. У Србији изборе нико неће да добије тако што ће да каже да мрзи друге. Сада ће у Србији таквог да посматрају као лудака“, уверен је Николић.

Изетбеговић: Сви смо правили грешке 

Сви смо правили грешке и данас је пут да то признамо и прихватимо и да помогнемо људима на Балкану да не одлазе одавде, поручио је председавајући Председништва БиХ Бакир Изетбеговић на Самиту 100 бизнис лидера Југоисточне Европе. 

Изетбеговић је констатовао да процес помирења, нормализације односа и сарадње иде у правом смеру, али не довољно брзо. “"Иде узлазном линијом, са падовима и успонима, али тренд је јасан и он је позитиван”", рекао је Изетбеговић.

Према његовим речима, сусрети попут процеса Брдо-Бриони, на којем учествују, како је рекао, одговорни људи са капацитетом да превазиђу несугласице и спремни да искрено кажу шта имају, потпомогнути лидерима из бизниса, представљају неодвојиву ствар, “јер је бизнис темељ за вођење политике”.

“"То је пут да те кризе превазилазимо"”, оценио је Изетбеговић.

Председавајући Председништва БиХ је додао да су корени неповерења тешко излечиви, да сви имају разлоге за неповерење, нарочито у последњих 100 година, али да је потребно направити позитивну спиралу.

"“Потребно је направити интезиван и искрен контакт, да се испоштује дата реч, да се препознају проблеми других и бити лидер, а не робовати емоцији властите етничке групе и бирача"”, рекао је Изетбеговић.

Он је додао да није храброст кривити друге за све, као што то раде балкански лидери.

“Треба казати истину, што више се приближити истини, како је други виде, и потрудити се да се такве ствари више не понове. Треба да градимо инфраструктуру и привреду, да убрзамо сваку врсту комуникације, да идемо напред по стандардима ЕУ и НАТО”, закључио је Изетбеговић.

На питање шта је Председништво БиХ урадило за побољшање ситуације у региону, рекао је да је изјавом Председништва БиХ покренута та држава из застоја, али да није довољно урадило када је реч о поверењу унутар БиХ.

Према његовим речима, постојао је план да се сва стратишта у БиХ обиђу заједнички, сви чланови Председништва, али да то није учињено.

"Лично осећам да сам Сарајлијама, Србма дужан, онима који су убијени на Казанима. Отићи ћу да им одам пошту. Свако од нас треба да уради корак да покаже да разуме другу страну"”, закључио је Изетбеговић.

Пахор: Билатералне проблеме решити што пре

Председник Словеније Борут Пахор истакао је да је важно да земље региона, без обзира на трајање процеса проширења, раде на очувању мира и стабилности, те треба да билатералне проблеме реше што је раније могуће, са или без помоћи ЕУ.

Пахор је, на председничком панелу Самита у Сарајеву, казао да су државе иницијативе „Брдо-Бриони“ процеса јединственог става да је интеграција у Европу, а за већину држава и у НАТО, од битног значаја за перспективу народа и држава, сигурност и благостања региона.

Пахор је указао да се поставља питање да ли, ако због Брисела дође до одлагања процеса проширења, то прави озбиљне проблеме миру, сигурности и благостању народа и државама на Балкану.

Он је подвукао да одлагање не би било добро и да ЕУ треба да има снагу да процес проширења одржи и поред институционалне кризе у којој се налази.

Председник Македоније Ђорђе Иванов рекао је да је свет у фази великих промена а да су међународне инстируције остале у 20. веку, због чега не треба чекати да доносе одлуке, већ регион мора сам да се ухвати у коштац са решавањем изазова.

Он је, у обраћању на Самиту 100 бизнис лидера југоисточне Европе, поручио присутнима: "„Добродошли у реалан 21. век"“.

Према његовим речима свет више није онакав како смо познавали и живимо у време екстремних догађања, а Балкан је један од три најтурбулентнија региона, који је ноћна мора за европског политичара.

Истовремено је нагласио да све што се дешава било где у свету нас погађа. "„Ово нису више геополитика и геостратегија, већ геопрофит, а ми се налазимо на његовим коридорима", поручио је Иванов.

Он је указао да је Балкан искусио у мигрансткој кризи да не треба чекати на одлуке других, јер док је Брисел размишљао шта да ради, у региону је развијен сопствени систем кризног управљања и решавања проблема.

Иванић: Потребно мање лицемерства и више искрености у регион

Члан Председништва БиХ Младен Иванић поручио је да је потребно мање лицемерства и више искрености у региону, јер је ситуација далеко од онога каква треба да буде. 

Иванић је, одговарајући на питање да направи паралелу између савеза нордијских земаља са оним што би могло да буде у региону западног Балкана, рекао да је разлика у поверењу, којег, према његовом мишљењу, код нас још нема.

"Сви ће рећи да оно расте и да га има, али у реалности, отворено говорећи, још га нема“, оценио је Иванић.

Према његовим речима, свакодневно имате случајеве „без обзира што се лепо нађемо, насмејемо и говоримо“, да има инцидената, наводећи пример напада на премијера Србије у Сребреници прошле године, хрватску блокаду теретног саобраћаја на граници са Србијом, као и блокаду наставка пута на чланству у ЕУ...

“"Потпуно је другачије од идеалистичке слике коју представљамо. Наравно да је боље него пре неку годину, али у односу на то шта сте ви (пословни људи) направили, политика није урадила ништа"”, оценио је Иванић.

Он је додао да је политика имала најмање храбрости да направи искорак и подвукао да пословни свет мора да врши притисак на политичке структуре да се то промени.

"“Са нас (политичара) нико не може да скине ту одговорност и да би ту одговорност до краја довели, подразумева се притисак који морате да спроводите и више и чешће"”, рекао је Иванић.

Он је закључио да ће када буде било мање лицемерства и више искрености, ситуација можда бити као у нордијским земљама. "Прилично смо далеко од тога, али не толико да је то неоствариво. Да ли је садашња генерација политичара спремна да то направи? Сумњам"”, закључио је Иванић.

Вујановић: Решавање екномских питања кључ за сва остала

Решавањем економских питања, решаваћемо и сва отворена питања у региону, која не треба да гурамо под тепих нити да им смањујемо значај, поручио је председник Црне Горе Филип Вујановић.

Упитан да ли је могућа унија у региону пре уласка у Европску унију, Вујановић је одговорио да је то мисија коју ће остваривати и будуће генерације, али је указао на чињеницу да су, поредећи регион са нордијским савезом, те државе изузетно богате са високим животним стандардом.

"Ако се окренемо будућности, а економији дамо већи значај, лакше ћемо решавати отворена политичка питања. Морамо да се градимо кроз економију, да савлађујемо тржишне баријере и да направимо балканску шесторку која ће у економском смислу представљати добар модел који ће користии исксуства Европске уније", рекао је Вујановић.

Нагласио је да је то потребно спроводити кроз међународне, регионалне и билатералне активности.

Када је реч о политичким темама, Вујановић је оценио да се често окрећемо прошлости, са амбицијом да је мењамо у корист онога ко је посматра.

Човић: Поверење да градимо брже, немамо више времена

Време је да поверење градимо много брже, одговорније и храбрије, јер без тога тешко да ћемо остварити наше амбиције када је реч о европским интеграцијама, истакао је члан Председништва БиХ Драган Човић.

Човић је нагласио да државе региона неће далеко отићи, ако њихови лидери данас себи не кажу да више нема времена.

"То нам практично показују људи који свакодневно напуштају ове просторе, и то много брже него што смо могли да замислимо", рекао је Човић.

Према његовим речима на неповољну ситуацију, такође, утичу и кретања унутар Европске уније, али и миграције народа.

"На нама је да направимо велики искорак и не треба тога да се плашим", сматра Човић.

Тачи: Сви ћемо завршити унутар ЕУ, важан је дијалог

У региону имамо сигурносне, политичке и економске изазове, али велики сам оптимиста да ћемо у неком моменту сви завршити у оквиру Европске уније и да то није далеко, али најважнија је ствар то што смо почели да разговарамо, истакао је косовски председник Хашим Тачи.

Он је оценио и да је потребан дијалог како би се регион економски развијао и да има много стандарда и критеријума које није могуће спровести уколико се ситуација у региону не побољша.

"Сви смо мултиетничке земље, немамо само једну етничку групу и сви осећамо последице онога што се дешава. Али, најважнија ствар је што смо почели да разговарамо и што смо у те разговоре укључили инфраструктурне пројекте", рекао је Тачи.

Према његовим речима, има веома много простора за побољшање, али да је један од услова за то већа повезаност, односно изградња ауто-путева и осталих инфраструктурних пројеката.