Македонска античка прича

Највећи споменик Александру Македонском у свету налази се у центру Скопља. Нешто је мањи споменик његовом оцу Филипу. Ту су и статуе античких македонских краљева и генерала. Власти говоре о антиквизацији Скопља, критичари о антикоманији. Циници кажу да реч „антиквизација" не постоји ни у једном другом језику и да је у енглески дошла из македонског.

Најпознатије име целог пројекта Скопље 2014 је вајарка Валентина Каранфилова Стевановска. Аутор је споменика Филипу Македонском и Порте Македонија, која неке подсећа на тријумфалну капију у Паризу, али Валентина каже да је уникатна јер је на порти представљена историја и култура значајна за Македонију. Ипак, са Порте Македонија најбоље се види Валентинино најважније дело – „Ратник на коњу".

Радила га је три године, затим је ливен око годину дана, да би у центру Скопља био постављен после четири године.

„На самом дну око фонтане је бронзани рељеф на којем је приказано крунисање Филипа Македонског, затим можете видети седморицу фалангиста, припадника македонске војске коју је оформио Филип. На стубу се налазе рељефи који приказују важне битке Александра Македонског, а на врху је сама скуплтура Александра на коњу", каже Валентина Каранфилова Стевановска.

Валентина је победила на конкурсу на којем је учествовало више од 30 аутора. Споменик је изливен у Фиренци. Званично је коштао нешто мање од 10 милиона евра.

„Комплетно, мој рад са хонораром и са свим трошковима за рад је био 650 хиљада евра", каже Валентина, коју неки зову најбогатијом вајарком на Балкану, мада она каже да би у другим земљама за ове споменике узели и 10 пута више новца.

Сама скулптура Александра највећа је на свету – висока је четрнаест и по метара. Кад је споменик „Ратник на коњу" постављен, Грци су оценили да је то провокација и да је циљ целог пројекта присвајање грчке историје. Македонци одговарају да имају обавезу да чувају сећање на Александра и Филипа.

Шта је Александар Македонцима?

На питања о пореклу данашњих Македонаца, представници овдашње елите одговарају опрезно, бар за београдске медије. Мало ко ће рећи да су данашњи Македонци чисти потомци античких Македонаца и Александра Великог. Али ако их питате да ли код просечног Македонца данас тече више словенске или античке крви, ту су одговори већ различити:

„Код данашњих Македонаца, ако судимо по језику, претеже словенска компонента, јер да је претекла античка, онда бисмо говорили античким македонским језиком", каже др Наде Проева, професор античке историје.

Ако питате архитекту Вангела Божиновског, председника Удружења архитеката Скопља, Македонци су староседеоци на овом полуострву, као што су и Срби, Хрвати и сви други, а прича о Словенима већ у свету не држи воду. „Разни институти у свету показали су везу Македонаца са Македонцима из антике преко ДНК", наводи Божиновски.

Један од македонских археолога који се највише експонира у јавности Паско Кузман каже да данашњи Македонци нису антички Македонци, али да постоји континуитет преношења културних група и култура.

У време комунизма, све ове дилеме нису постојале. Македонци кажу да се није много ни писало ни причало о историји пре АВНОЈ-а и АСНОМ-а. А оно што се учило у македонским школама није било различито од онога што је учио остатак земље.

„Пошто су комунисти космополити, онда се негирала било каква веза са античким народима, не само за Македонце него и за све народе у Југославији. А сада се иде у другу крајност, сада се тражи директна веза са античким Македонцима, а по обичају, истина је негде на средини", каже др Наде Проева.

„Има покушаја да се негира словенска миграција, сеоба Словена, што је сасвим нетачно, јер то је потврђени факт. Ми имамо слојеве уништавања на свим локалитетима у шестом веку. Нема више монета, јер нема више власти који су ковали те монете. Међутим, није тачно ни да су дошли Словени, и да је све словенско, јер они нису дошли у пустињу, ово није била Сахара. Ту је неко живео, ту је постојала нека цивилизација", објашњава Проева.

Вангел Божиновски подсећа да у Прилепу већ 65 година постоји Институт за старословенску културу. „Ако одете у музеј, ви нећете наћи ништа о Словенима. Ако имате народ који је знао да води рат, немогуће је да немамо ниједан мач, немамо штит, немамо ништа од тога народа и те војске", наводи Божиновски.

Паско Кузман истиче да Грци немају ексклузивна права на наслеђе Александра Македонског и додаје да антички Македонци нису били исто што и антички Грци. А на питање да ли је Александар македонски или грчки, одговара:

„Македонски, чији може да буде Александар Македонски? Типично македонски, оригинал македонски, како може бити грчки кад је македонски? Он је говорио својим људима на македонском језику, то је познато, пишу стари антички писци, писао је Плутарх, пишу остали", каже Кузман. 

"Македонија је Грчка"

Шта не све то кажу јужни суседи. Географски, ово је егејска Македонија. Политички, ово је једина Македонија коју Грци признају. Историјски, то је грчка покрајина. У граду Пели рођени су и Филип и Александар, а у том граду било је седиште некадашње Александрове империје.

Данас у Пели живи око три хиљаде становника, али када их питате чији је Александар, кажу да је то прилично непристојно питање. Кажу да је ствар јасна. Пола на грчком, а пола на лошем енглеском кажу: "Они су Словени, ми смо Хелени, а Александар је наш."

Недалеко од центра овог градића налазе се рушевине античког града Пеле. Ту су мозаици из старих кућа из родног места Александра и Филипа, стари трг... У Археолошком музеју постоји мозаик Александра Великог који се спрема да убије лава. Ту су маске, штитови које су користили фалангисти, посуђе у којем су жене спремале храну, играчке којима су се играла деца.

Али у музеју издвајају једну необичну плочицу из четвртог века пре нове ере. Кажу да ју је написала жена из Пеле. Проклиње мушкарца који ју је оставио због друге жене. Међутим, осим што је шаљива порука остављене жене, за људе у Пели плочица је веома важна, јер доказује да се овде говорио старогрчки језик. Историчари у Скопљу кажу да то ништа не доказује и да је плочица однекуд могла да буде донета. А Грци, на питање постоји ли антички македонски језик, одговарају:

„То је грчки језик, дорски дијалект старогрчког, којим је говорено на Пелопонезу, и у Македонији. Знамо да су становници Македоније и Пелопонеза имали доста сличности. То се види по именима месеци и неких верских фестивала", каже др Елисавет Цигарида из Археолошког музеја у Пели.

У четвртом веку пре нове ере, Пела је била на мору. Данас је највећи град и највећа лука централне или грчке македоније – Солун. На улицама тог града 1992. године било је више од милион и по људи. Носили су натписе "Македонија је Грчка". Данас су страсти мало спласнуле, али став људи није се променио. Поносни су и на споменик Филипу Македонском, који се налази близу Беле куле и на споменик Александру Великом, који се налази на шеталишту поред мора.

Археолог и професор Аристотеловог универзитета Хрисула Сацоглу Палијадели била је део тима археолога Манолиса Андроникоса, који је 1977. године у Вергини пронашао гробницу Филипа Македонског. Данас она предводи ископавања у том античком граду.

„На споменицима сам пронашла античка имена која нигде друго нису пронађена осим у Вергини. Сва та имена су на грчком језику. Ниједно нема неко страно порекло, то су чињенице. А што се тиче језика, имала сам прилике да то истражим припремајући своју докторску тезу. Доказано је, на основу натписа из 5. и 4. века пре нове ере, да су антички Македонци говорили грчким језиком", наглашава Сацоглу Палијадели, професор Аристотеловог универзитета у Солуну.

На питање да ли Скопље има право на наслеђе Александра Македонског, грчки историчари кажу да цео свет на то има право, али да није исто када му споменик подигну у Шкотској или Данској и у земљи која носи назив по њиховој историјској покрајини. Историчари у Скопљу кажу да је име Македонија постојало одувек, откад је људи на овим просторима.

„Постоји више тих Македонија: античка Македонија, око девет векова, римска Македонија – пет векова, словенско-византијска – 11 векова, српска, бугарска, отоманска Македонија. И у време свих тих Македонија народ није ишчезавао, народ је исти или се мешао и настала је смеса која је оригинална и која се зове Македонци данас", истиче Паско Кузман.

Хрисула Сацоглу Палијадели каже да је етногенеза процедура у којој сваки народ покушава да пронађе своје корене. „И Александар је лака мета, али не разумем њихову тенденцију да одбијају своје словенске корене и да користе нешто што није њихово."

Под притиском суседа

У Скопљу кажу да европски научници беспоговорно прихватају оно што кажу грчки историчари, а да македонска историографија постоји тек нешто више од пола века. Македонци кажу да су добили право да истражују своју историју тек кад су добили државу. Недуго после проглашења независности, Македонија је на застави је имала звезду или сунце Вергине, симбол античке Македоније који се данас налази на застави Грчке Македоније. Под притиском комшија, тај симбол замењен је 1995. откад је на застави македонско сунце.

Данас се звезда Вергине може видети на споменику Ратник на коњу у Скопљу, али има један крак мање, због политичког договора са Грцима. Македонци кажу да то није једини пут да су попустили под притиском суседа. 2008. блокиран им је пријем у НАТО. Након тога владајућа партија ВМРО ДПМНЕ покреће пројекат „Скопље 2014", аутопут који иде према Грчкој добија назив "Аутопут Александра Македонског", као и аеродром у главном граду Македоније. За поједине македонске интелектуалце то је била најприроднија реакција.

„Ја само то Евангелосу Кофосу, творцу грчке доктрине одбране имена рекла у лице - да нисте ви 90-их били толико хистерични у одбрани Македоније, да се није сакупило преко милион и по људи у Солуну да демонстрирају да је Македонија Грчка, ми можда и не бисмо пробудли властити национализам", каже Биљана Ваковска, професор Филозофског факултета у Скопљу.

Наде Проева је велики критичар антивкизације Скопља, али разуме зашто је до тога дошло. „Јужни сусед вам негира име, идентитет, постојање, источни сусед признаје име, али за њега то име има друго значење, а не признаје вам језик, западни сусед вам негира територију - каже ви сте дошли у 6. веку са Карпата, ми смо одувек били ту, ви немате права на ову државу, северни сусед негира цркву. И онда се дешава најнормалнија реакција, ја је не оправдавам, али је разумем", каже Проева.

Они који бране постављање споменика у центру Скопља кажу да се никоме не замерају, већ само желе да одају признање историјским личностима које су живеле на овом простору, од античких краљева и генерала, преко цара Самуила, до Цара Душана и Краљевића Марка. Додају да све ово не треба звати пројектом, већ покретом, и да нема идејног творца, већ је то цео народ.

Где је Александров гроб?

Подељена је македонска јавност и кад их питате да ли им се свиђа нови изглед Скопља. Критичари говоре о архитектонском кичу, пренатрпаности, гужви на мосту. Други се сећају како је било раније и кажу да је на сваком појединцу да суди да ли му се неки споменик свиђа.

И као да град са ове и оне стране Вардара није исти. Скопље је данас град контраста. С оне стране вардара ђевабџинице и посластичарнице, с друге потпуно други град. Ипак, бар у једној ствари сви су сагласни. Овде никад није било толико туриста.

„Овим пројектом десило се нешто што се у Скопљу није десило од 1963. године кад смо ми били главна тема у свету због несреће. Сад смо тема која није промашена у медијима и то нам је донело туристички бум који показује да смо надмашили Охрид, што се дуго није десило", истиче Вангел Божиновски.

А кад је реч о Александру Македонском, једна ствар остаје мистерија за све археологе овог света. Нико не зна где је његов гроб. Према једној теорији, то је у Александрији, у Египту. Али Паско Кузман, који се својевремено шалио да ће пронаћи гроб Александра Македонског, каже да постоји и друга теорија. По њој је Александрова мајка Олимпија тајно наручила од једног генерала да Александрове посмртне остаке донесе у Македонију.

„И ми мислимо да је су ти остаци на месту старих пајонских гробаља, негде код Валандова и места Сармарвинци, где има око 10 хиљада гробова", каже Кузман.

Циници кажу да ће тек прави рат настати ако тај гроб буде пронађен негде на граници између Грчке и Македоније. А кад је реч о проблему имена, и Грци и Македонци кажу да нема политичара који би био спреман на било какав компромис. Историчари у Скопљу само траже да свет почне да слуша и њихову страну приче. Грци кажу да су ствари јасне. За цинике ово је одлична македонска античка драма.