Читај ми!

Ко шта треба да зна – зашто ја објашњавам лекару да ми треба вакцина против варичела

Код лекара опште праксе идем само када ми је потребан неки упут, тако је већ годинама. Када се разболим урадим приватно крвну слику и ЦРП да бих проверила да ли ми треба антибиотик. И не сећам се када ми је био потребан. Овај пут сам тражила вакцину против варичела, јер их нисам прележала. Испоставило се да је то поприлична компликација, јер лекар није био упознат са званичним упутствима. Зашто ја знам каква су упутства, а не зна лекар?

Фрустрира ме чињеница што информације о лековима и терапијама морам да тражим на интернету уместо од лекара. Здравствено сам осигурана, имам изабраног лекара, али, авај.

На пример, колико пута вам је лекар препоручио да узмете пробиотик док сте под терапијом антибиотицима? Мени никад.

Колико пута су вам преписали антибиотик, а да вам нису дали упут да урадите крвну слику, антибиограм, ЦРП? Колико пута сте непотребно пили антибиотик?

Ево га још један куриозитет. Мој пријатељ је замолио лекара опште праксе да му измери крвни притисак, јер му је тај податак потребан за преглед специјалисте. Лекар му је измерио и рекао да за следећи пут набави апарат за мерење притиска, каже да има јефтин да се купи код Кинеза.

А колико пута су вам рекли да неку услугу не можете да урадите у државној установи, већ морате приватно? И ето, баш тај лекар има приватну праксу где можете тај преглед да урадите. Или, на пример, операцију катаракте од 1.000 евра, како не бисте чекали на ред у државној здравственој установи.

Нису сви лекари такви, наравно, али углавном чујемо за овакве ситуације, јер досадно је говорити о добрим искуствима.

Ја сам свог лекара опште праксе изабрала јер сам била задовољна начином на који ме је прегледала и дала дијагнозу када сам једном приликом "запала" на преглед код ње. И знам да могу да променим лекара ако то желим, и свако од нас има ту могућност.

Али, систем је такав да су лекари опште праксе данас углавном скретничари, шаљу нас даље код специјалиста, пишу рецепте, боловања када је потребно. У суштини, баве се администрацијом а не ониме за шта су се, заправо, школовали.

Како до вакцине против варичела 

Овчије богиње, илити варичеле, нисам прележала као дете. Тада није била препорука да ако их не прележите до 12. године треба да примите вакцину. Сада та препорука постоји, а ако погледате Правилник о програму обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених заразних болести, члан 3.6, можете видети коме се још препоручује вакцинација.

Између осталог, препоручује се и женама које нису прележале богиње, а планирају трудноћу. То бих била ја.

С том информацијом, отишла сам у дом здравља, како бих примила вакцину. Тамо су ми рекли да одем у Градски завод за јавно здравље, а када сам питала за упут рекли су да ми не треба.

Позвала сам Градски завод телефоном и добила информацију да се вакцина плаћа ако је на лични захтев, а када сам рекла разлог због којег желим да се вакцинишем, навели су да ми треба упут и да онда могу да је добијем бесплатно.

Поново сам отишла у дом здравља, а докторка ми је рекла како јој нико никада није тражио да буде вакцинисан против варичела и да јој није јасно зашто ја то желим.

А мени није јасно зашто ме то пита. Кажем да планирам трудноћу и да ме је страх да ћу добити богиње, јер имам мало дете које ће кренути у вртић и сасвим је могућ сценарио према којем ће се он заразити, и мени пренети. И то је опасно за плод.

На крају добијем упут, али докторка ми каже да РФЗО не покрива тај трошак. И заиста, читала је у неком програму на рачунару и тамо, како је рекла, није наведен овај основ за примање вакцине. 

Али да, покрива га и примила сам је у Градском заводу за јавно здравље Београд. А вакцина уопште није јефтина, кошта преко 4.000 динара, и прима се у две дозе. Зашто да је платим, ако имам право на ту вакцину? Ако је добра за мене? Ако ћу на тај начин штитити плод?

Посао лекара је да се едукују током целе каријере, јер медицина напредује, протоколи се мењају, појављују се нови лекови, нова упутства се објављују. Па ваљда је посао лекара да их прочитају а не нас, пацијената.

Пошто то није тако у реалности, преостаје нам да гуглујемо. 

Шта препоручује "Батут"

Када сам једном приликом питала "Батут" да ли треба вакцинисати децу против варичела, у ситуацији када је мајка трудна, а није прележала овчије богиње, добила сам овај одговор: 

"Вакцинација деце против варичеле у породици где је трудница је безбедна и оправдана јер постоји ризик да деца која нису прележала варичелу унесу вирус у породицу и пренесу болест на трудницу са могућим тешким последицама по њу и сâм плод."

Дакле, наш Институт за јавно здравље наводи да варичеле могу бити опасне по плод и због тога сам била шокирана реченицом моје докторке да њој "није јасно зашто желим да будем вакцинисана".

Питала сам "Батут" и да ли је потребно вадити антитела, како бисмо проверили да нисмо можда прележали богиње а да то и не знамо. "Провера имунитета (антитела) пре примања било које вакцине није предвиђена", навели су у Батуту.

А шта пише у члану 3.6 Правилника?

Преносим први део овог члана, који се односи на активну имунизацију.

Активна имунизација против варичеле спроводи се живом атенуираном вакцином против варичеле после навршених 12 месеци живота.

Активна имунизација против варичеле спроводи се код:

1. код лица женског пола без претходно стеченог имунитета које планирају трудноћу;

2. код деце у 6. разреду основне школе без претходно стеченог имунитета;

3. код осетљивих контаката унутар три, а најкасније пет дана од изложености извору инфекције;

4. кућних контаката (без претходно стеченог имунитета) лица која су у високом ризику од тешких облика варичеле (нпр. превремено рођена деца током трајања Програма), деца са леукемијом или солидним туморима итд.;

5. осетљивих лица које се спремају за трансплантацију ткива или органа;

6. особа са мултиплом склерозом које започињу процедуру лечења одређеним леком, по мишљењу специјалисте неуролога;

7. осетљивих лица која су оболела од атопијског дерматитиса, екцема, неуродерматитиса и сл.

Примењују се две дозе вакцине у размаку од шест недеља;

8. клинички стабилне ХИВ инфициране деце или осетљивих одраслих са ЦД4+ лимфоцитима >15% укључујући и оне који примају високо активну ретровирусну терапију.

Примењују се две дозе вакцине, у размаку од најмање три месеца. 

петак, 26. април 2024.
14° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво