Читај ми!

Шест деценија борбе за невиност – невероватан судски случај у Јапану

Ивао Хакамада (86), који је осуђен на смрт за четвороструко убиство које није починио и провео читавих 48 година иза решетака, ни данас, осам година након пуштања на слободу, није успео да издејствује ново суђење на којем би званично био проглашен као невин и додељена му новчана одштета. Недавно стечени нови доказ, који указује на манипулацију истражних органа, могао би да коначно омогући то суђење, јављају медији у Јапану.

У Јапану се коначно ближи расплет вишедеценијске битке за доказивање невиности коју води бивши боксер, осамдесетшестогодишњи Ивао Хакамада, његова породица и Јапанско удружење адвоката, које је његову борбу на добровољној основи прихватило као сопствену.

Хакамада је провео пуних 48 година иза решетака због суровог четвороструког убиства у граду Шимизу у префектури Шизуока које се одиграло у јуну 1966. године.

Из затвора је пуштен 2014. године када је ДНК анализом утврђено да једини материјални доказ који га је теретио, комади одеће пронађене у близини места злочина, нису припадали њему. С обзиром на то да му је била изречена смртна казна, тиме је коначно завршен његов готово петодеценијски мучни пут на вешала.

Међутим, мада се те 2014. докопао слободе, Хакамада и његови помагачи нису успели да издејствују понављање суђења на којем био он био званично проглашен невиним, односно, нису успели да у потпуности сперу љагу с његовог имена. Зато су наставили са напорима да докажу његову невиност.

Почетком ове недеље, пуних 56 година и три месеца након хапшења, јављају јапански медији, десио се догађај од суштинске важности у том смислу – пронађен је нови доказ који даје правну основу за покретање новог суђења.

Наиме, недавно је довршен емпиријски експеримент којим је утврђено да навод полиције да је 14 месеци након злочина нашла пет комада Хакамадине одеће натопљене крвљу у резервоару испуњеном концентратом за традиционалну јапанску супу мисо у кругу фабрике фалсификат, јер се испоставило да је немогуће да мрље крви остану очуване и упадљиве након толико времена проведених у тој течности.  

Гнусни злочин остаје нерасветљен 

Жртве масакра у Шимизуу били су директор локалног предузећа за производњу хране "Когане" и његова породица: супруга и двоје деце. Они су усмрћени ножем у дому, а њихова тела спаљена, што је у великој мери закомпликовало истрагу, нарочито у то време, када испитивање ДНК и друге савремене форензичке методе нису биле доступне. 

Сумња је пала на радника те фирме Хакамаду, кога су истражитељи због бављења боксом оценили као агресивни карактер и вероватног починиоца.

Он је након неколико недеља пропитивања признао злочине (убиство породице директора компаније, крађу и паљевину) у полицији, али их је касније негирао пред судом, тврдећи да су га детективи лишавали воде и бранили му одлазак у тоалет током испитивања које је трајало и 12 до 16 сати дневно.

Мада је његово признање у највећој мери било одбачено као изнуђено, суд је један мали део његове изјаве усвојио, исто као и материјални доказ у форми комада текстила који је пронађен у његовом стану и одговарао одећи извађеној из резервоара, због чега му је изречена смртна казна. Она је након завршетка жалбеног процеса 1980. године и потврђена. 

Четврт века доцније, сада већ далеке 2014, Основни суд у Шизуоки донео је ослобађајућу пресуду за Хакамаду и наложио ново суђење, јер је тада ДНК анализом коначно утврђено да поменути комади одеће нису припадали ни њему ни жртвама.

Но, потоњу одлуку Виши суд у Шизуоки је четири године касније, на жалбу тужилаштва, одбацио као недовољну за покретање новог судског поступка, да би онда на захтев одбране Врховни суд у децембру 2020. вратио предмет на разматрање Вишем суду.

Хакамада, за којег јапански медији тврде да болује од деменције и да вероватно већ није више сасвим свестан тога шта се догађа, тако је остао на слободи, али без потврде или званичног закључка о невиности и без новчане надокнаде за веме проведено из решетака.

Након експеримента, сада је јасно да светлоцрвене мрље на панталонама, мајици и вешу, за које је одбрана и раније трвдила да су неприродне, јер се једне са другима не поклапају по висини и распореду, нису могле да остану тако упадљиве и видне након више од годину дана у резервоару са концентратом, како је тврдила полиција, већ да су морале да потамне.

То практично значи да су биле подметнуте како би се напрасно убрзало решавање случаја. То ће, тврде адвокати, бити довољни аргумент да се Виши суд приволи да до краја године одобри ново суђење на којем би чињенично била утврђена Хакамадина невиност.

Он не само што је, чини се, невин провео 48 година иза решетака, већ је притом морао да живи у свакодневној неизвесности и страху, будући да се осуђеницима на смрт у Јапану не даје унапред обавештење о датуму погубљења, већ им се црна вест саопштава у јутро пред само извршење.

Такође, осуђени на најстрожу казну се одвајају од остале затворске популације, што значи да је он све то време провео у самици.  

Овде, наравно, не треба заборавити ни патњу жртава, као ни муке њихових породица, јер ако је Хакамада невин, то значи да правог убицу или убице правда никада није стигла.