Дојче веле: Зашто је смртност у Немачкој толико висока

Према подацима Савезног завода за статистику (Дестатис), у Немачкој је у октобру ове године умрло више од 90.000 људи - то је 19 одсто више од тзв. медијане за период од 2018. до 2021. године. Октобар је био врхунац онога што је уочено и претходних месеци: висока смртност у 2022. години.

То је развој који ни стручњаци до сада нису успели јасно да објасне и који уједно отвара врата спекулацијама. Посланик десничарске Алтернативе за Немачку (АфД) у Бундестагу, Мартин Зихерт, поставио је тако питање о могућој повезаности повећане смртности с "масовним вакцинацијама против короне". А на каналима на Телеграму вакцинација је већ идентификована као дефинитивни узрок. Стручњаци, међутим, наглашавају да је за такве тврдње и даље прерано.

„У првим годинама пандемије могли смо бити релативно сигурни да су корона-инфекције разлог веће смртности", каже Себастијан Клизенер из Савезног института за истраживање становништва (БиБ). "Био је то снажан статистички сигнал који су послали таласи короне, када је реч о смртности. Тренутно је много теже."

Респираторне болести узрок?

Број смртних случајева у октобру, само делимично може да се објасни короном. Према подацима Института Роберт Кох, у октобру је у Немачкој од короне умрло 4.334 људи, што је знатно више него претходних година (2021: 2.493; 2020: 1.482). Чак и у летњим месецима ове године, од короне је умрло знатно више људи него претходних година.

Међутим, само повећање броја умрлих од короне није довољно како би се објаснила висока стопа смртности у октобру, каже Јонас Шелиј, научни сарадник у радној групи "Здравствени статус становништва" при Институту Макс Планк. "Број умрлих од короне", каже, "објашњава само половину онога што смо имали у октобру." За другу половину постоји неколико могућих разлога.

"Најочигледније објашњење је то што ове године бележимо релативно рани талас заразних болести", каже Шелиј. Јер, за разлику од раније, у октобру је већ постојао велики број респираторних болести, попут грипа. "Оно што видимо су два синхрона развоја: с једне стране, смртност од короне која је порасла од ране јесени до октобра, а с друге, респираторне инфекције које су такође нагло порасле."

Шелиј, међутим, указује да се број умрлих може користити само за успостављање асоцијација, а не узрочно-последичних веза. На крају крајева, само лекари који лече могу да утврде прави узрок смрти. "По мени је та веза очигледна, јер је то оно што смо видели и пре пандемије. Када смо пре короне зими имали већу смртност, онда смо то углавном приписивали заразним болестима." Необично је, међутим, да је талас заразних болести дошао тако рано.

Висока смртност током лета отвара бројна питања

Себастијан Клизенер из Савезног института за истраживање становништва (БиБ) с тим у вези каже: "Раније је било тако да смо највећу смртност бележили зими. Таласи грипа изазивали су велике осцилације. Понекад је број смртних случајева у фебруару био веома низак, јер талас грипа није био јак, а понекад је у фебруару био велики број умрлих, јер је епидемија грипа била јака."

Након високе стопе смртности, у наредним месецима би обично дошло до смањења, каже Клизенер. Узрочници смрти, попут епидемије грипа, доводе до тога да људи нарушеног здравља чешће умиру. Након тога, број смртних случајева се по правилу смањује, јер има мање људи нарушеног здравља него што их је претходно било.

Периодичност смртности се међутим променила. "Оно што сада све више уочавамо јесте да и у другим месецима имамо високу стопу морталитета", каже Клизенер. Не пример, у летњим месецима је умрло више људи него претходних година. Све теже је проценити стопу смртности, јер су се сезонски обрасци променили.

"Лето ми је мање јасно од октобра"

"Лето ми је мање јасно од оног што се десило у октобру", каже Шелиј. Нешто од тога се може објаснити топлотним таласима. "Веза између великих врућина и прекомерне смртности је веома, веома јасна." Један део би могао да се објасни бројем умрлих од короне. Али све то заједно - није довољно. "Није немогуће претпоставити да бисмо могли мало јасније да видимо индиректне ефекте пандемије". Шелиј притом мисли на могућност оптерећења здравственог система као последице стресног периода пандемије. Али, све то су само спекулације.

Шелиј, међутим, сматра да је веза између вакцинације против короне и већег морталитета скоро немогућа. "Као научник, желим све опције да оставим отворенима, али једноставно не видим ту везу." Уосталом, већа јасноћа постоји у процени вакцина, него у испитивању становништва. „Због веома добрих истраживања о ефикасности и ризицима вакцинације, нисмо зависни од тражења узрока у подацима о становништву. Да су вакцине узрок повећаног броја смртних случајева, то би одавно било доказано у медицинским и епидемиолошким истраживањима."

Поузданије информације о позадини броја умрлих, према мишљењу стручњака, могу се добити тек када се сазнају узроци смрти. Ти подаци су, међутим, доступни са закашњењем од неколико месеци. Према оцени стручњака, тек тада може да се објасни како је у одређеном месецу могло да дође до повећане стопе смртности. "За стручну расправу, без теорија завере, од велике помоћи би било када би ти подаци били доступни раније. Тада бисмо могли брзо да понудимо добро утемељена објашњења, везана за актуелну стопу смртности", каже Клизенер.

Како се долази до тих бројки?

Савезни завод за статистику Дестатис, тек од корона-пандемије представља податке о броју смртности у једној седмици или месецу. Дестатис се притом ослања на податке о броју умрлих којима располажу матичне службе, каже Феликс цур Ниден, стручњак за бројеве умрлих и демографију у Дестатису.

Следећи корак у изради статистике о морталитету је поређење апсолутног броја смртних случајева у месецу са просеком из истог месеца у протекле четири године. Ако је вредност изнад медијане, постоји повећана смртност.

Према речима Цур Нидена, период од претходне четири године је изабран како би се узели у обзир различити догађаји који се сезонски понављају, као што су грип или топлотни таласи. Међутим, што је период поређења дужи уназад, утицај других фактора на број умрлих, као што су старење или продужење животног века, је већи. "Четири године су компромис, како би се што боље уједначили различити фактори", каже Цур Ниден.