СПЦ добија четврти храм у Бечу

Тим поводом се у бившој католичкој, убудуће православној цркви у Бечу у 17 сати одржава свечаност примопредаје уз присуство високих представника црквене хијерархије са обе стране.

На скуп који укључује и заједничку молитву, долази кардинал Кристоф Шенборна у пратњи два бискупа Бечке надбискупије.

Са српске стране, поред домаћина, владике аустријског Андреја, биће присутни митрополит дабробосански Хризостом и владике браничевски Игнатије, немачки Григорије и брегалнички Марко. То је други сакрални објекат који је Епархија преузела од Надбискупије.

Овог тренутка Епархија СПЦ-а поседује три храма. Први и најстарији је катедрални Храм Светог Саве, изграђен средствима Српске православне општине у другој половини 19. века.

Други је пренаменована индустријска хала у бечком Леополдштату. Трећу цркву, Храм Богородичиног рођења у Отакрингу, бившу католичку цркву из средине 18. века, Епархија је добила на поклон од Надбискупије пре дванаест година.

Црква, која данас као четврта постаје власништво Епархије у Бечу, изграђена је пре 40 година и купљена од Надбискупије по повлашћеној цени од 200.000 евра.

Зграда стоји на плацу од две и по хиљаде квадратних метара и има нешто преко 1.000 квадратних метара површине.

У квадратуру се, осим самог литургијског простора (340 метара квадратних) рачунају и заједничке и пратеће просторије, као и три парохијална стана у суседној стамбеној згради.

Аустријски кардинал Шенборн је велики заговорник екумене и присташа хришћанства као заједнице јединства и сарадње, без обзира на деноминације.

Став Надбискупије је да се католичке цркве увек посматрају као месне цркве и да се, кад локално падне број верника због демографских и других разлога, објекти поклањају и повољно уступају сестринским црквама.

Тиме се католичка црква у Аустрији супротставља општем европском тренду, по коме се цркве остале без верника профанизују и продају као имобилије за робне куће, биоскопе, ресторане и друге световне потребе.

У Аустрији живи укупно око 300.000 Срба, број који обухвата оне који поседују српски пасош, али и Аустријанце српског порекла.

Више од трећине су верници. Добар део осталих такође остаје идентитетски и обичајно повезан са Црквом. То Епархију у Бечу чини једном од најдинамичнијих верских заједница у Аустрији.