Читај ми!

Тешке оптужбе на рачун немачке полиције – самоодбрана или претерано насиље

Четири полицијске интервенције, четири мртве особе. Све у једној седмици. У Немачкој се поново расправља о полицијском насиљу и расизму, пре свега због 16-годишњег избеглице који је убијен из аутоматске пушке.

Да ли је то била самоодбрана или претерано полицијско насиље? То питање постављају многи Немци након полицијске интервенције у Дортмунду у којој је убијен 16-годишњак из Сенегала.

Крвави догађај део је низа полицијских интервенција које су окончане фатално. У Франкфурту на Мајни и у Келну полиција је упуцала двојицу мушкараца који су наводно били наоружани ножем.

У граду Оер-Еркеншвику у Рурској области, 39-годишњак је преминуо након што је употребљен бибер-спреј.

А сада још и Дортмунд. За многе је та трагедија била кап која је прелила чашу. Стотине демонстраната, углавном из левог политичког спектра, неколико пута је протестовало против полицијског насиља. Док су пролазили поред полиције демонстранти су узвикивали: "Убице, убице!"

Расистичка позадина?

Да ли би полицијска интервенција била другачија да није био у питању човек који је избегао из Африке него бели Немац? Правник и стручњак за полицију Томас Фелтес са Универзитета у Бохуму каже да се на то питање не може одговорити, јер би Немац могао да комуницира са полицајцима.

Младић из Сенегала, међутим, није говорио немачки. Зато Фелтенс сматра да се полицијска интервенција, односно њен ток и исход, не могу сматрати интервенцијом која има расистичку позадину.

Међутим, процењује да се "ток акције уклапа у шему за коју се полиција у северном делу града Дортмунда више пута оптужује."

Михаел Мац, потпредседник синдиката полиције у немачкој покрајини Северна Рајна-Вестфалија, упозорава на потцењивање напада ножем. Ако убод погоди артерију, искрварите за неколико тренутака, каже Мац.

У разговору за DW замолио за разумевање за полицајце, који "у року од неколико секунди морају да одлуче како да зауставе такав напад". Само када друга средства не долазе у обзир или су неуспешно искоришћена, "оружје остаје као последње средство".

За тај аргумент заменица председника посланичке групе Левице у Бундестагу, Николе Голке има мало разумевања.

На Твитеру написала да је необјашњиво "зашто 11 присутних полицајаца није могло да приведе једног 16-годишњака, а да га не убију".

Вођа посланичке групе Зелених у парламенту Северне Рајне-Вестфалије Верена Шефер, шокирана је смрћу младе особе која је побегла у Немачку "да би ту имала сигурну будућност".

Стручњаци такође критикују насилне полицијске акције.

Криминолог Рафаел Бер са Полицијске академије у Хамбургу оценио је да је "необично" да је коришћена аутоматска пушка.

Иако то оружје јесте део опреме немачких полицијских возила, оно је, наглашава, намењено само за "апсолутно изузетне случајеве".

Правник и стручњак за полицију Томас Фелтес још је оштрији. Осуђује употребу аутоматске пушке као несразмерну.

"Тинејџер јесте имао нож, али њиме не можете да повредите много људи за кратко време, поготово што је место злочина било у мање насељеном подручју, тако да је тамо заправо било само једанаест полицајаца и један тинејџер", каже Фелтес.

Полиција је, додаје, требало да сачека и смири ситуацију.

Фелтес је забринут због приче о "гомилању смртоносних полицијских интервенција". Полицајци сваке године проузрокују око 20 смртних случајева, "а ако се четири случаја догоде у кратком временском периоду, онда је то статистички унутар уобичајеног оквира."

Пиштољ за омамљивање као сигнал напад

Фелтес прави проблем види у томе што полиција често прибегава насиљу када се суочи са претњама ментално болесних и на крају "не зна шта да ради осим да пуца".

Сада је познато да ментално поремећени људи не реагују на сузавац, бибер-спреј, па чак ни на омамљиваче на начин који се очекује од здравих људи.

"За оне који имају ментална обољења то је више сигнал да су нападнути и мисле да од тога морају да се бране", каже Фелтес.

Удружење немачких правника (DAV) захтева између осталог да се детаљно истраже и разјасне догађаји око убијеног 16-годишњака.

Истрага је још на почетку, али већ има проблема: у Северној Рајни-Вестфалији две полицијске станице истражују случајеве у које је умешана друга станица, у случају избеглице у Дортмунду, надлежна је полиција из Реклингхаузена, а полиција у Дортмунду води истрагу због убиства у Оер-Еркеншвику, који је у надлежности Реклингхаузена.

Независне истраге?

Разлог за то је следећи: уколико се сумња да су полицијски службеници починиоци кривичног дела, истрага се, због неутралности, поверава другом криминалистичком одељењу.

За те случајеве постоје стална партнерства, односно Реклингхаузен је увек одговоран за Дортмунд и обрнуто, што је у тренутној ситуацији куриозитет. Паралелне међусобне истраге између Дортмунда и Реклингхаузена могле би да оставе утисак да "рука руку мије".

Стручњак из хамбуршке полиције Бер предлаже да се покрену независне полицијске истраге. Али, некакав орган који није део полицијске хијерархије, а требало би да има истражна овлашћења, у Немачкој још не постоји.