Читај ми!

Бивши саветник Ангеле Меркел: Немачка данас није никакав мотор европских интеграција

Гералд Кнаус, бивши саветник Ангеле Меркел, у интервјуу за "Дојче веле" критикује политику Европске уније (ЕУ) према Западном Балкану. За актуелну немачку владу каже да је превише пасивна по питању интеграције земаља региона у Европску унију.

Господине Кнаус, кад би само једном једином речју требало описати актуелну политику Европске уније према Западном Балкану и начин на који ЕУ делује, коју бисте реч изабрали?

- Месечари!

А како гласи мало опширнија дијагноза?

- На једној страни постоји одређена реторика, а на другој страни су стварни, конкретни потези. А између те две ствари налази се дубоки јаз веродостојности.

Што се тиче реторике од стране институција ЕУ, али и немачке стране последњих месеци, каже се да Западни Балкан има ЕУ перспективу, каже се да је важно да се убрза процес приступања Унији, да се морају испунити дата обећања, прича се о предусловима који се морају испунити. И кад се испуне ти критеријуми, онда земље региона могу да постану део ЕУ-. То је реторика коју практикује Европска унија.

А ти конкретни потези? Зар је било нешто конкретно у последње време?

- У стварности од тога нема готово ништа. Ево и пар примера. Нема уопште никаквог објашњења зашто у актуелној ситуацији Босна и Херцеговина неће добити кандидатски статус. Ради се о земљи у којој нема политичких затвореника, у којој се одржавају слободни избори, о земљи у којој политичари губе моћ након избора, о чланици Савета Европе.

Чињеница да та земља данас није кандидаткиња за улазак у ЕУ је погубан сигнал према свима онима у БиХ који верују у европску будућност. То је једноставно непоштено. Ако БиХ није кандидат, шта у ствари значи то обећање о убрзавању интеграција?

Али БиХ није усамљен пример у региону...

Други пример је Албанија. Зашто Европска унија сад не отвори преговоре с Албанијом? Па нико није уложио вето против Албаније!

Аргумент који чујемо јесте да се то питање повезује с бугарским ветом против Северне Македоније. Али то повезивање те две ствари потпуно је нелегитимно. Шта то треба значити? Или ћете сваку земљу да оцењујете на основу њеног деловања или не.

С Црном Гором се већ одавно преговара, али још нема никаквих сигнала када би та земља уопште могла да рачуна с интеграцијом у ЕУ?

- Црна Гора је већ десет година преговарала са Унијом. Зашто данас Европски савет не каже нешто у стилу: ако Црна Гора у идућа 34 месеца испуни све предуслове, ми можемо да замислимо да та земља до краја 2025. постане пуноправна чланица.

То су раније увек тако комуницирали код других земаља. Црна Гора је чланица НАТО, чланица Савета Европе, Црна Гора је своју спољну политику у потпуности учинила компатибилном с ЕУ, ту нема никаквих брига око тога да се можда ради о компликованој земљи.

Зашто баш 34 месеца?

- Тридесет четири месеца за окончавање преговора спомињем јер је управо то био рок који је био потребан Литванији или Летонији када су оне преговарали, 34 месеца за комплетне преговоре! У 34 месеца су их отворили и затворили.

А Црна Гора, на пример, преговара већ десет година. И свеједно, нико, али баш нико не каже да би се Европска унија радовала да Црна Гора испуни све предуслове и 2025. постане део ЕУ.

- Данас се у Бриселу одражава самит ЕУ – Западни Балкан. Статус кво по питању ЕУ интеграција је, чини ми се, доста депримирајући...

У најгорем случају бојим се да данас неће бити сигнала у смеру БиХ. Да неће бити сигнала у смеру Албаније. Или Црне Горе. Да неће бити сигнала ни према Косову. Северна Македонија је блокирана. И преостаје само Србија. Земља која је сада заробљена у процесу интеграције у који не верује чак ни српска политика.

Често сте у региону Западног Балкана. Шта тамо видите? Како људи реагују на тај начин деловања или боље речено неделовања ЕУ?

- Свака разумна особа која верује у европску будућност региона очајава због тог начина деловања Европске уније. То стање очаја резултира апатијом, а следећа фаза је онда цинизам. И на крају људи једноставно одустају.

Да ли је могуће разбити тај зачарани круг? И ако јесте, како?

- То је најважније питање у овом тренутку. Како ми данас можемо то да променимо? Како би уз помоћ само неколико одлука могли поновно да успоставимо ту изгубљену веродостојност ЕУ? Ја сам уверен да је то могуће на данашњем самиту ЕУ-Западни Балкан у Бриселу.

Али ако се то не уради, онда ће Европска унија наравно да изгуби на утицају. И то управо у ситуацији у којој постоји забринутост од распламсавања национализама, у контексту руског утицаја на Балкану.

Путинова Русија је итекако заинтересована да се на Балкану интензивирају напетости. И реторички, али и преко разних операција које смо последњих година видели у региону, на пример у Црној Гори или Северној Македонији. И сад у тој ситуацији неки попут месечара само посматрају како се урушава веродостојност Европске уније, али и веродостојност земаља попут Немачке. Њихова веродостојност трпи огромну штету.

Зашто?

- Зато што се обећава нешто што се онда не уради. Зато што се не размишља о томе како би све то могло да се уради боље. Сматрам да је то опасно. И то дефинитивно није у интересу Европске уније.

Како би та веродостојност могла поново да се етаблира? Шта би по Вама требало сада конкретно урадити? Шта бисте ви предложили канцелару Шолцу кад би Вас он позвао и рекао: Гералде, и шта ћемо сад? Помозите, све што кажете ми ћемо одмах да спроведeмо у дело!

- Предложио бих усвајање пет тaчака. Као прво: земља као што је Црна Гора може да постане чланица Уније до 2025. Таква јасна порука могла би да мобилише одређене снаге у региону, значи не само у Црној Гори.

Као друго: статус БиХ. Кад већ Молдавија или Украјина могу да добију статус кандидата, што ја узгред сматрам добрим потезом и за то сам се залагао, онда и БиХ мора да добије кандидатски статус пре јесењих избора.

Као треће: сигнал према Албанији. Нема никаквог плаузибилног аргумента зашто не би требало почети да се преговара с Албанијом.

Као четврто: либерализација визног режима за Косово. И број пет: јасна перспектива земљама региона око приступа заједничком тржишту на којем би важила слобода протока робе, услуга, људи и капитала.

Повезивање с европским економским простором могло би да делује стабилизујуће, а истовремено и да отвори нове перспективе. Границе би временом постале невидљиве. Степен безбедности у региону би порастао захваљујући интеграцији.

Канцелар Шолц је пре неколико дана био на турнеји по земљама Западног Балкана. Како сте Ви доживели ту посету?

- Било је важно да канцелар посети Балкан. Али том посетом је пробудио велика очекивања. А што су очекивања већа, потенцијал могућих разочарања је огроман. Процес проширења у последњих десет година разочарао је људе у региону. Они не виде напредак. Они виде Европску унију која не испуњава своја обећања.

Али осим букета пригодних речи, канцелар на Балкану није практично представио ништа ново, никаква конкретна обећања или перспективе. У БиХ није уопште ни био. Како видите улогу данашње Немачке? Да ли је она још увек мотор европских интеграција? Видимо да конкретни предлози по питању Балкана ових дана стижу из Беча или Љубљане. Из Берлина не стиже ништа. Да ли је Немачка превише пасивна?

- Немачка данас није никакав мотор европских интеграција. То ће се можда променити у ова два дана на самитима у Бриселу. Али у овом тренутку Немачка није никакав мотор ни око чега по питању Балкана.

Довољно је да видите шта се догађа по питању блокаде Северне Македоније од стране Бугарске. Ништа се не догађа. Немачка је екстремно пасивна. Немачка је у овом тренутку без икаквих идеја.

Гералд Кнаус је оснивач и директор утицајног берлинског труста мозгова ЕСИ (European Stability Initiative) који се бави питањима миграција и европских интеграција југоисточне Европе. Кнаус је у Немачкој познат и као архитекта избегличког дила који је ЕУ почетком 2016. склопила с Турском. У то време био је саветник тадашње канцеларке Ангеле Меркел.

петак, 19. април 2024.
10° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво