Суочавање са мрачном прошлошћу – Белгија породици враћа посмртне остатке Патриса Лумумбе

"Више од шездесет година бола", тако је Јулијана Лумумба описала живот своје породице.

Ова 67-годишња политичарка, ћерка Патриса Лумумбе, бившег премијера Демократске Републике Конго, годинама је чекала да Белгија врати посмртне остатке њеног оца – зуб и кости прста.

"Као породица, морамо да наставимо даље и то можемо да урадимо само када у миру сахранимо остатке нашег оца", рекла је она за Дојче веле у телефонском интервјуу из Конга.

"До сада је процес примопредаје био веома бирократски и у комбинацији са пандемијом, још увек чекамо његов зуб. Надамо се да ће ове године Белгија предати оно што је наше", додала је Лумумба.

Белгија ће 20. јуна званично уручити зуб Патриса Лумумбе члановима његове породице на церемонији у Бриселу.

Иако је зуб само део тела конгоанског вође, он симболизује мрачни период у историји Белгије и Конга, период који Белгија још увек покушава да истражи и прихвати, каже Јулијана Лумумба.

Први демократски изабрани премијер – и пуч

Патрис Лумумба дошао је на власт 1961. и постао први демократски изабрани премијер Конга.

"Сећам се да сам као петогодишња девојчица ишла са њим у канцеларију и гледала га како ради. Он је био човек који је персонификовао демократију током колонијализма", рекла је Јулијана Лумумба

Али Лумумбина владавина је трајала мање од годину дана због покушаја његовог ривала и председника Конга Џозефа Каса-Вубуа да га узурпира – и накнадног државног удара који је инструментализовао пуковник џозеф Мобуту, свргавајући премијера.

Затворен под Мобутуовом диктатуром, Лумумба је наставио да се залаже за демократске и комунистичке вредности.

Убиство Патриса Лумумбе

То га је такође учинило претњом Белгији и Сједињеним Државама.

"Плашили су се да ће тада добити подршку Совјетског Савеза на врхунцу хладноратовске ере", рекао је за Дојче веле белгијски писац Лудо де Вите, који је написао књигу "Убиство Лумумбе".

"Белгијска влада је такође Лумумбине вредности видела као претњу својим фундаменталним интересима у Конгу", додао је Де Вите.

Тај страх је довео до убиства Лумумбе у јануару 1961. Убили су га војници који су припадали отцепљеној конгоанској држави Катанга, пред очима белгијских званичника.

"Када је убијен, белгијски полицајац по имену Жерард Соете и његов брат преузели су одговорност за уништавање Лумумбиног тела како би сакрили све доказе о његовом убиству. Исекли су његово тело на комаде и растворили остатке у бурету са сумпорном киселином", објаснио је Де Вите.

Али Соете је задржао неке остатке Лумумбиног тела са собом и одлучио да их врати кући у Белгију као неку врсту "ловачког трофеја". "Ово показује шта елите могу да ураде када вас сматрају претњом", додао је белгијски писац.

Саучесник у убиству се јавио

Након што је Де Вите 1999. скоро 40 година касније на холандском објавио књигу анализирајући Лумумбино убиство, Соете се јавио и потврдио своју улогу у Лумумбином убиству.

Затим је 2001. покренута белгијска парламентарна истрага и утврђено је да је земља морално одговорна за Лумумбину смрт.

"Погубљење се догодило у присуству катанганских министара и извршили су га катангски жандарми или полицајци, али у присуству белгијског полицијског комесара и три белгијска службеника који су били под овлашћењем, руководством и надзором катангских власти", наведено је у тада парламнтарној истрази.

Такође се додаје да белгијска влада није протестовала због незаконитог погубљења Лумумбе, нити је изразила жаљење или неодобравање у вези са тим.

Након истраге, тадашњи министар иностраних послова Белгије Луј Мишел пренео је своје "искрено жаљење" због улоге своје земље.

Али Белгија није хтела да се одрекне Лумумбиног зуба, који се до сада чувао у канцеларији белгијског тужиоца у Бриселу.

Тек 2020. на врхунцу глобалног покрета Black Lives Matter, белгијски краљ је одговорио на писмо Јулијане Лумумбе и пристао да врати остатке њеног оца.

"Добијање његових посмртних остатака је важно за нас као породицу. Али је то још важније народ Конга јер је његова смрт била атентат на демократију у земљи. Он је убијен због својих вредности и још увек опстаје у свести људи", рекла је она.

Конгоанска дијаспора у Белгији дели слична осећања.

"Патрис Лумумба се борио за слободу своје земље и заједница Конга се никада није опоравила од тог губитка. Штавише, с обзиром на кризу у земљи данас, он је заиста као симбол мира на који се људи угледају у време када већина лидера у афричким земљама бира саме себе уместо да бира свој народ", рекла је Ен Веци Мпома, историчарка уметности и независна кустоскиња.

Да ли је враћање зуба довољно

На захтев Конга и других афричких заједница у Белгији, градско веће Брисела је 2018. објавило да ће јавни трг добити име по Патрису Лумумби. Овај трг усред трговачке улице у Бриселу постао је простор где се људи окупљају да протестују против расизма, каже Алију Балде, активиста из Гвинеје.

"За многе Африканце Патрис Лумумба је извор енергије за борбу за њихова права", рекао је за Дојче веле.

Али за Де Вита, јавни тргови и враћање реликвија не значе ништа. Каже да је белгијска влада и даље равнодушна према својој мрачној историји.

"Белгија још увек није преузела потпуну одговорност за његово убиство. Да, било је извињења и жаљења, али све је то пасивно. Што је још важније, смрт Лумумбе довела је до деценија диктатуре и грађанских превирања који су очигледно одговорни за стање у земљи данас", рекао је Де Вите.

"Тако да мислим да поред извињења, морамо да добијемо и више политичке, финансијске и симболичне подршке како бисмо се ефикасно суочили с овим мрачним периодом", додао је писац.

Историчарка уметности Мпома има сличан став и истиче да Белгија и Европа такође морају да почну да воде истинске разговоре како би разоткриле бруталности колонијализма.

"Од тренутка када људи почну да схватају да су дела у прошлости била погрешна, они ће морати да виде последице тих дела и данас", рекла је она.