Турска постаје Türkiye, држава која припада моћнима

Чини се да држава Турска само следи оно што је у јануару 2020. усвојила Скупштина турских извозника - да ће на свој роби која се извози из Турске писати: "Made in Türkiye", како би турски производи били препознатљиви на међународном тржишту.

Да нека држава промени име дешавало се и раније, а разлози за то су били разнородни.

Персија је 1935. године променила име у Иран. Становници те државе од памтивека су своју земљу називали Иран, док су назив Персија користили стари Грци. Реч Иран на фарсију (персијски) значи персијски, а тада се сматрало да земља треба да се назива онако како је зову њени становници, а не именом које је наизглед наметнуто споља.

Због политичког спора са Грчком у којој постоји покрајина која се зове Македонија наши јужни суседи одабрали су за званично име Република Северна Македонија уместо дотадашњег Бивша југословенска републике Македонија. Промена имена догодила се 2019. године.

У новијој историји, позивајући се на ребрендирање земље, Холандија је, у јануару 2020, променила име у Низоземска, што је код нас изазвало полемике, па је на ту тему морао да се огласи и холандски, пардон, низоземски, амбасадор у Србији.

А шта је ребрендирање? Ребрендирање раде компаније, невладине организације, појединци, па чак и владе.

Ребрендирање је маркетиншка стратегија у којој се за бренд (а то је широк појам, данас је све бренд) креира ново име, појам, симбол, дизајн, у намери да се развије нови идентитет у умовима потрошача, инвеститора, конкурената и других "конзумената" тог бренда.

Чини се да је последњих година постало развијено маркетиншко пружање услуга државама како би се промовисале на међународном нивоу. А да ли је име нешто што суштински мења однос других према тој држави?

Зашто Turkiye?

Турци своју државу зову Turkiye (чита се "Туркије"). Назив је усвојен 1923, када је земља прогласила независност.

Када име ове државе изговоримо на српском, можда није толико упечатљиво, тј. такав гласовни склоп не одражава неко посебно значење*, али када га изговоримо на енглеском, многи од нас ће се вероватно сетити часова енглеског језика у основној школи када се на помен "turkey" цело одељење смејало помисливши на (печену) ћурку. А листајући речник, и енглески и српски, наилазимо и на фигуративно значење те исте речи: "нешто унапред осуђено на пропаст","ограничена, глупа женска особа".

Међутим, да ли је баш ово разлог због ког једна држава жели да промени имиџ. Да ли се име мења због народне етимологије - широко распрострањеног али погрешног веровања о пореклу неке речи.

Да бисмо боље разумели суштину промене овог имена, на који начин препознајемо Турке и зашто је баш овај назив одабран, питали смо стручњака за турски језик и културу др Иду Јовић.

Реч „Турк", која у савременом турском језику значи Турчин/Туркиња, у старотурском језику имала је значење придева „снажан/моћан". Исто значење та реч имала је и у старим ујгурским текстовима, каже Јовићева.

Такође, поједини извори тврде да су Кинези у 2. веку пре н. е. за народ који је живео јужно од Алтаја у централној Азији користили реч „ту-кин". Како се тврди, и персијски записи из 5. века су под тим појмом означавали народ који је живео у регији Туран у централној Азији, односно Турке, објашњава турколог Ида Јовић.

Држава моћних 

Она каже да је реч „Турк" први пут је употребљена у склопу званичног назива за време државе Гок-Турака (Небеских Турака) у 8. веку, од када датирају и први узорци турског писаног језика - Орхонски споменици.

Све до 12. века трајао је период заједничког писаног језика који су користила сва турска племена, у то време настањена у области централне Азије, а реч „Турк" је већ тада означавала сва племена, истиче др Ида Јовић.

Европски извори из средњег века територије где су живели Турци називали су "Turchia", док у самом турском језику суфикс „-ије" у речи "Туркије" (Türkiye)  потиче из арапског језика и носи значење „власника" или „(онога) на кога се односи", каже турколог Ида Јовић.

Дакле, како је навео и турски председник приликом одлуке о употреби назива "Туркије"(Türkiye) у међународним оквирима, та реч, будући да се може превести са „(држава) која припада снажнима/моћнима", заиста на најбољи начин представља и изражава културу, цивилизацију и вредности турског народа, закључује турколог Ида Јовић.