Шта би се променило када би Марин ле Пен постала председница

Очекује, што показују и истраживања јавног мњења, да ће се у другом кругу избора наћи преставник центра Емануел Макрон и представница екстремне деснице Марин ле Пен.

У таквом развоју ситуације, после другог круга, изборе ће добити представник центра, јер ће француско јавно мњење стати иза Макрона, рекао је Сретеновић.

Када је реч о француској левици, постоје две врсте партија. Једна је класична социјалистичка, из које је и бивши председник Франсоа Оланд, али и актуелна кандидаткиња и градоначелница Париза Ан Идалго. Међутим, та традиционална партија је лоше котирана.

"Насупрот њој, на левици је и екстремистички кандидат Жан-Лик Меланшон, одличан оратор који је својим ставом мобилисао скоро целокупну левицу", рекао је Сретеновић, напомињући, ипак, да он вуче око 17 посто гласова.

Ерик Земур је један од кандидата деснице, који себе сматра јединим кандидатом који се залаже да Француска остане Француска.

Французи не желе да ризикују 

Петогодишњи мандат председника Макрона обележили су протести "жутих прслука", мигранти, коронавирус, рат у Украјини.

"Мислим да председнички кандидат Макрон има највеће шансе да ове изборе добије и да ће, када добије тих нових пет година, моћи, у заисности од опште ситуације, да оствари обећано у првом мандату, што није остварено због поменутих фактора. У овом тренутку му иде у прилог осећај бирача да он доноси стабилност. Бирачи у несигурној сируацији не желе да ризикују", рекао је Сретеновић.

Нови мандат даће му шансу да испуни обећано - да се смање порези, динамизује економија и да Француска и даље буде мотор Европске уније, заједно са Немачком.

Сретеновић, међутим, подсећа и на непопуларне мере које су уведене током Макроновог мандата.

"Он је повећао старосну границу одласка у пензију са 62 на 65 година и није остварио најављено смањење пореза. То су питања око којих ће се ломити копља. Основна потреба француског бирача је да се његов начин живота не промени, као ни куповна моћ", рекао је Сретеновић.

Напомиње да, иако има свега у продавницама, Французи страхују од даљег раста цена енергената.

"Сви се плаше скока цене енергената, иако је Француска једна од земаља које најмање зависе од руског гаса, за разлику од Немачке и Италије", напомиње Сретеновић.

Мало вероватна победа десничарског кандидата у другом кругу 

Мало је вероватна победа деснице на челу са Марин ле Пен, која се и пре пет година нашла у другом кругу.

Сретеновић сматра да би Француска, у случају да она победи, највероватније заузела резервисанији став по питању украјинске кризе и даљих европских интеграција.

"Треба истаћи да је Марин ле Пен у ову кампању ушла веома опрезно, није инсистирала на изласку из ЕУ, што се њеним бирачима допало. Французи у ЕУ и савезништву са Немачком виде неку врсту стабилности. Не верујем да би у тим првим корацима дошло до радикалних корака", сматра Сретеновић.

Макрон као аргумент против Ле Пенове користи наводе да би дошло до повлачења страног капитала, што би се одразило на стопу незапослености, што је једна од великих претњи за француско друштво.

Зашто Путин жели да разговара само са Макроном?

Чини се да Владимир Путин, у овом тренутку, жели да разговара само са Макроном од европских лидера.

"Макрон се у једном тренутку показао као једини европски лидер који је покушавао са спречи рат и та његова динамика и шатл дипломатија је у једном тренутку на свим странама виђена позитивно", истакао је Сретеновић.

Његов рејтинг је тада скочио на 30 посто и у том тренутку он је једини играо улогу некога ко жели да спаси мир и ради према моделу Минског споразума и Нормандијске групе.

"Био је одговоран и испуњавао своје међународне обавезе. Видео је себе као европског лидера који доприноси миру. Тај став је добро прихваћен и у Русији и на Западу. Одао је утисак динамичног, одлучног лидера, који не иде у екстремне оцене и тражи компромис", објаснио је Станислав Сретеновић.