Да ли је повећана радијација у Чернобиљу, имамо ли разлога за страх

Ведрана Вулетић наводи да, према званичним подацима које је Директорат добио, украјински инспекторат јесте пријавио да је дошло до измерених повећаних нивоа зрачења у односу на просечне вредности прошле године.

"Није дошло до катастрофе, није дошло ни до каквих проблема са горивом које стоји тамо на локацији, него је било поремећаја површинског слоја и подизања контаминираних честица које постоје ту од 1986. године у ваздуху и тако је детектовано то повећано зрачење", објашњава Вулетићева.

Украјински инспекторат је појачану радијацију приписао "поремећају горњег слоја земљишта, због тешке војне опреме у изолованој зони и ослобађању у ваздух контаминиране радиоактивне прашине". Нешто касније то је демантовано из Русије.

"Оно што су званично пријавили украјински надлежни органи и што је званично прослеђено Међународној агенцији за атомску енергију и тако и нама, значи званични подаци кажу да јесте измерено нешто повећано зрачење у односу на просечне вредности прошле године", додаје она.

"Треба да имамо на уму да то подручје јесте контаминирано, тамо заиста има тог цезијума 137 још од чернобиљске катастрофе и није дошло до испуштања нових материја у животну средину. У том контексту можемо да разумемо руски став да није дошло до нових испуштања радиоактивности у животну средину, већ оно што је већ ту, то је само подигнуто у ваздух (прашина)", наглашава Вулетићева.

Сматра да је то локализовано и не очекује да стигне до Србије.

"Не очекујемо да то стигне зато што је то као прашина која се подигне са тла и након неког времена она се опет наталожи", објаснила је она.

Шта ако се у ракетирању погоди реактор  

Комплетан озрачени простор у Чернобиљу је до данас остао под посебном контролом, а над четвртим реактором чернобиљске централе, који је експлодирао, направљен је оловно-бетонски саркофаг.

"Након 1986. године тамо је подигнут један бетонски саркофаг, међутим, њега је почео да начиње зуб времена након неколико година и онда се изградила нова заштита око тог старог бетонског саркофага и управо је циљ те нове заштите која је завршена 2019. године да спречи излазак радиоактивних материја, радиоактивне прашине", каже Вулетићева.

На питање какве би последице биле уколико се случајно деси да се у ракетирању погоди реактор, Вулетићева каже да се при пројектовању таквих објеката води рачуна о свим неочекиваним догађајима.

"Чернобиљска нуклеарна електрана је затворена 2000. године, угашена и више не ради и на тим реакторима више нема горива. Међутим, оно што постоји на тој локацији јесте ислужено гориво – оно које је завршило свој активни живот у реактору и стоји тамо у одређеним складиштима. При пројектовању тих складишта процена ризика за конструкцију тих складишта узима у обзир такве неочекиване догађаје – морају да издрже и природне катастрофе, али и људски утицај као што је нпр. пад авиона", истакла је Вулетићева.

У случају да ипак дође до распршивања радиоактивности у животну средину, ми имамо спремне мере заштите које се могу прописују у том случају, поручује она.

Када је реч о активним нуклеарним електранама у Украјини, истиче да је највећа "Запорожје".

"Све ове електране имају своје протоколе како да поступају у случају било какве опасности, па и у случају оваквих неочекиваних људских акција. То значи да аутоматски, уколико је угрожен безбедан рад електрана, оне се гасе и иду у посебан режим", навела је Вулетићева.

Додала је да су, према званичним извештајима, оне сада сигурне и безбедне и њихов рад је контролисан. За сада нема извештаја да је њихов рад угрожен и да постоји било каква опасност, поручује Вулетићева.

"Ми у Директорату смо подигли приправност и помно пратимо 24 сата шта се дешава тамо са нуклеарним електранама и на било какав знак аларма реагујемо, и даље размишљамо о поступцима шта бисмо предузели и евентуалним мерама заштите уколико постоји било каква сумња да је радиоактивност испуштена у животну средину", закључује Вулетићева.