Бајден повлачи средства авганистанске централне банке депонована у Њујорку

Председник САД планира да део средстава које је авганистанска централна банка депоновала у Њујорку употреби за исплату штете жртвама 11. септембра и усмери за хуманитарну помоћ Авганистану, пише Њујорк тајмс.

Авганистанска влада је, пре повратка талибана на власт, депоновала средства у укупној вредности од седам милијарди долара.

Бајден извршном наредбом позива на хитна овлашћења да консолидује и замрзне свих седам милијарди долара укупне имовине коју је авганистанска централна банка држала у Њујорку и тражи од судије дозволу да премести 3,5 милијарди долара у поверенички фонд за плаћање непосредне хуманитарне помоћи и друге потребе у Авганистану, рекли су званичници.

Овај потез има за циљ да реши замршени чвор правних, политичких, спољнополитичких и хуманитарних проблема који проистичу из напада и завршетка 20-годишњег рата у Авганистану.

Када се авганистанска влада распустила у августу - са највишим званичницима, укључујући њеног председника и вршиоца дужности гувернера њене централне банке, који су побегли из земље - за собом је оставила нешто више од седам милијарди долара средстава централне банке на депозиту у Банци федералних резерви у Њујорку.

Пошто више није било јасно ко - ако ико - има законска овлашћења да добије приступ том рачуну, Банка федералних резерви je средства учинила недоступним за повлачење.

У међувремену, економија у Авганистану је у колапсу, што је довело до несташица хране и покренула нови талас избеглица што све подиже потребу за великим издацима за хуманитарну помоћ.

У том контексту, Савет за националну безбедност Беле куће водио је вишемесечна разматрања о средствима централне банке у којима су учествовали највиши званичници из ресора укључујући правосуђе, државу и трезор, наводе анонимни извори.

Новац који припада авганистанској централној банци укључује девизна средства, обвезнице и злато.

Велики део је дошао из девизних средстава која су се акумулирала у последњих 20 година - у време када су Сједињене Државе и друге западне земље донирале велике суме Авганистану.

Алекс Зерден, бивши високи званичник Министарства финансија у Авганистану, описао је за Њујорк Тајмс резерве централне банке као неку врсту фонда за кризне дане за авганистански народ.

Поред тога, око пола милијарде долара имовине банке одговара резервама комерцијалних банака у Авганистану, које по закону морају да држе одређени износ својих депозита - укључујући штедњу коју су депоновали грађани Авганистана - у централној банци.

Након што су талибани преузели Авганистан, именовали су свог званичника да води централну банку и захтевали хитно ослобађање новца који се налазио у Њујорку.

Али према дугогодишњим санкцијама против организација и појединаца које су САД означиле  као терористичке, а на том списку су и талибани, незаконито је учествовати у финансијским трансакцијама са њима.

Друга опција је била да се имовина остави нетакнута, и прикупља камата за период када Авганистан поново добије "нормалније" владе.

Али у септембру, група од око 150 рођака жртава 11. септембра, која је пре неколико година добила пресуду (која није извршена) у случају познатом као Хавлиш, убедила је судију да пошаље федералног маршала у правно одељење Федералних резерви у Њујорк са "налогом о извршењу" да заплени новац.

Након што је Њујорк тајмс о томе писао у новембру, бројне друге групе жртава 11. септембра  иступиле су сличним захтевом да траже део имовине из авганистанске банке.