Велики искорак пакистанског ваздухопловства захваљујући кинеској технологији

Пакистанском ратном ваздухопловству испоручено је педесет нових борбених авиона "ЈФ-17 блок 3", коју та муслиманска држава из јужне Азије производи у сарадњи с дугогодишњим војнополитичким савезником, Народном Републиком Кином.

Једномоторни ловац-бомбардер у својој најновијој верзији опремљен је модерним АЕСА радаром и другим унапређењима која му дају карактеристике стелт апарата, тешког за откривање, због чега руководство пакистанске армије у њему види средство које би могло да буде решење за напредни противавионски систем С-400 руске производње који је набавила суседна Индија, вишедеценијски непријатељ с којим се Исламабад спори око територија у Кашмиру. 

Та, трећа по реду верзија пакистанско-кинеског авиона, способна је да гађа циљеве ракетама у свим правцима без окретања носа летелице у смер у који се жели послати пројектил и поседује софистицирану електронику која омогућује ометање непријатељских радара.

Нови напредни радар и кинеска ракета ваздух–ваздух ПЛ-15 пружају му могућност да гађа циљеве на удаљености од око 170 километара. Куриозитет је да, упркос деценијама развоја, користи руски мотор "Климов".

"ЈФ" је скраћеница за енглески израз "заједнички ловац" која илуструје чињеницу да су Пакистан и Кина још крајем осамдесетих година прошлог века скупа уложиле пола милијарде долара у развој те борбене летелице, која је први пут полетела 2003. године.

До сада је, сматра се, произведено око 200 апарата, углавном једноседа, који, у зависности од верзије и опреме, коштају између 25 и 32 милиона долара по комаду. Исти авион у Кини је познат као ФЦ-1.

Летелице се склапају у Пакистану, који производи тело авиона, крила и реп, док електронику испоручује кинески завод "Ченгду", који, иначе, прави познате кинеске ловце-бомбардере Ј-10 и Ј-20.   

Раније верзије ЈФ-17, које погони мотор кинеске корпорације "Гуиџоу" и које су окосница пакистанског ратног ваздухопловства, коришћене су за бомбардовање терориста у планинској регији Вазиристан на граници са Авганистаном и у мањим окршајима с индијским снагама у Кашмиру. Поред Пакистана и Кине, у наоружању их имају Мјанмар и Нигерија.

Власти у Исламабаду очекују да ће им блиска технолошка сарадња с кинеском војном индустријом омогућити да своју развију до нивоа на којем ће она бити у стању да самостално производе не само софистициране борбене авионе, већ и бродове и подморнице.

Нада је и да ће технолошка помоћ кинеских произвођача, за које пакистанска армија сматра да више не заостају за западним, од Пакистана, који је традиционално деценијама био купац а не продавац оружја, учинити великог извозника сложених борбених система.

У томе посебно важну улогу треба да одигра "ЈФ-17 блок 3", који важи за један од најефтинијих авиона 4+ генерације на свету и за који је велико интересовање до сада изразило аргентинско ваздухопловство. 

Иначе, Кина је појединачно највећи снабдевач Пакистана оружјем још од половине деведесетих, а од 2015. наовамо њене испоруке наоружања, опреме и војне технологије Пакистану по обиму надмашују све друге земље заједно.