Шведска закопава нуклеарни отпад на 100.000 година

План шведске владе је да се отпад и нуклеарно гориво, које ће реактори користити док не буду угашени, закопају на 500 метара дубине у стенама близу нуклеарне електране Форсмарк.

Након 70 година, када се тунели попуне, биће напуњени посебном глином како би се спречио улазак воде и објекат ће бити запечаћен.

"Наша генерација мора да преузме одговорност за нуклеарни отпад. Ово је резултат 40 година истраживања и биће безбедно 100.000 година", рекла је министарка за заштиту животне средине Аника Страндхал новинарима на конференцији за медије.

Истиче да ће складиште обезбедити Шведској да може да користи нуклеарну енергију са циљем да постане прва развијена земљу на свету без фосилних горива.

Откако су почеле са радом седамдесетих година 20. века, шведске нуклеарне електране су произвеле око 8.000 тона веома радиоактивног отпада, укључујући истрошено нуклеарно гориво.

Шта са нуклеарним отпадом – питање за главобољу 

Одлука Шведске долази у тренутку када је обновљено интересовање за нуклеарну енергију, коју многе земље виде као суштинску фазу транзиције ка крају употребе фосилних горива. 

Швеђани су 1980. године гласали за постепено укидање нуклеарне енергије, али ставови се годинама мењају.

Најутицајније шведске политичке странке склопиле су договор о нуклеарној енергији 2016. године, сложивши се да постојећих шест реактора може да настави са радом, као и да се на постојећим локацијама може изградити десетак нових реактора.

Међутим, распрострањено је мишљење да је изградња нових постројења неисплатива, осим ако будућа влада не обезбеди великодушне субвенције.

Шта радити са нуклеарним отпадом – питање је које задаје главобољу откако су прве нуклеарне електране на свету пуштене у рад педесетих и шездесетих година прошлог века.

Међународна агенција за атомску енергију процењује да постоји око 370.000 тона радиоактивног потрошеног нуклеарног горива које се чува у привременим складиштима широм света.