Самит о мигрантској кризи у Калеу, шта је договорено

На Самиту о мигрантској кризи у Калеу, осим домаћина Француске учествовали су и представници Белгије, Холандије, Немачке и Европске комисије, сви сем званичника из Лондона, којима је учешће отказано након јавног позива премијера Џонсона Француској да прими натраг мигранте који су стигли преко Ламанша. Из Јелисејске палате стиже и апел да Велика Британија омогући легалан приступ имиграцији.

Париз је још љут због отвореног писма Бориса Џонсона председнику Макрону на Твитеру, у коме предлаже пет корака за спречавање нових трагедија у каналу Ламанш.

Најспорнији је, кажу, захтев да Француска прими натраг преживеле мигранте и дозволи британску граничну патролу дуж своје ривијере. Због тога је британским званичницима отказана добродошлица у Кале, али састанак није пропао.

Са европским партнерима из Фронтекса договорено је ангажовање специјалног авиона који ће од 1. децембра надлетати северну обалу Француске.

"Заједнички рад подразумева озбиљан приступ мигрантској кризи, а не да будемо таоци политике Лондона. Председник Макрон је неколико пута нагласио да однос са Великом Британијом мора да буде однос једнаких,'' каже министар унутрашњих послова Француске Жерар Дарманен.

Време је да се Лондон пробуди, каже, уместо што политизује случај. Са проблемом илегалних миграција Француска се суочава већ 25 година.

Велика Британија их донекле сама подстиче јер не дозвољава законит приступ имиграцији. Или, како тврди Париз, они који желе азил у Енглеској немају легалан начин да га затраже.

"Морамо да радимо заједно са Великом Британијом, на размени обавештајних података о групама за организовани криминал и кријумчарење људи. То питање треба да буде приоритет,'' истиче Илва Јохансон из Комисије за унутрашње послове Европске уније.

У луци Довер је ових дана мирно, пролазе само патролни чамци. Већина миграната страдалих прошле недеље, бежало је из Ирака.

Министар унутрашњих послова Немачке Стефан Мајер наглашава да мигранти нису проблем само Француске, већ европски проблем који захтева свестран приступ и рад на безбедности спољних граница Уније да би се лакше утврдило ко су потенцијални азиланти или избеглице.

"Проблеми су слични и на граници између Белорусије и Пољске и Белорусије и Литваније,'' поручује Мајер.

На граници Пољске и Белорусије, и даље је напето, мада су мигранти у привременом кампу. Од августа је пољска полиција ухапсила више од 300 трговаца људима - из Немачке, Шведске, Украјине и Грузије. По мигранту су узимали седам хиљада долара.

"Сви нам говоре лажи, воде нас сумњивим рутама на којима можете да умрете. Кажу вам да за вас нису одговорни. Само желе новац. Узму нам новац чак и ако не успеју да нас прокријумчаре. А шта ће с нама бити, нико не зна,'' кажу мигранти из кампа у Пољској.

Док Варшава криви Минск за подстицање илегалних миграција из освете због санкција Уније, Белорусија пориче.

Председник Лукашенко чак оптужује власти Литваније да намерно подмећу тела миграната на граници, како би испало да их Белорусија убија. Виљнус узвраћа истом оптужбом на рачун Литваније.

Самит о мигрантској кризи у Калеу, шта је договорено

Коментари