Ирина Ђорђић за РТС из Ванкувера: Овакве размере олује нико није могао да предвиди

Понедељак је у Ванкуверу освануо не наговештавајући невреме какво ће град погодити само неколико сати касније. Упозорење о пљусковима издато је на време, али кише су у овом делу Канаде толико честе, да верујем да то нико није схватио озбиљније него као подсетник да се адекватно обучемо.

Са друге стране, након свега што се догодило, надлежни тврде да овакве размере олује нико није могао да превиди.

Возећи на посао, прошла сам кроз застој због поплаве у једној траци ауто-пута и већ је то био први знак упозорења шта се спрема. Ричмонд је део регије Ванкувера који се налази на обали окена, а испод је нивоа воде, и опасност од поплава је нешто са чиме људи свакодневно живе.

Можда због тога међу колегама није било забринутости због пљуска који је почео да диже ниво воде и на нашем паркингу. До краја дана из канцеларија смо могли да чујемо ударе ветра и наносе пљуска на стакла, а неки делови тог дела града имали су прилично висок ниво воде.

Оно што смо сазнали касније јесте да су током дана таласи, који су ишли до висине од једног метра, откачили једну баржу укотвљену у заливу у самом центру града и довукли је до шеталишта на обали.

Један од градских мостова, који јој се налазио на путу, био је током ноћи затворен за саобраћај, због опасности од удара, али баржа, срећом, није стигла до њега.

Уторак је донео сунце и олакшање у Ванкуверу, али не и у унутрашњости Британске Колумбије. Објављено је да се разматра проглашење ванредног стања у целој провинцији, након олује каква се не памти у последњем веку. Састанак на ту тему ће бити одржан данас и сазнаћемо и, надамо се, какви су планови за спасавање и санацију штете.

Невероватан је осећај када схватите да су на само седамдесетак километара од вас људи остали без струје и путева, неки заробљени на фармама и у кућама. Стоку и живину су извукли колико су могли, а не смеју да помишљају на оно што је остало иза.

Аботсфорд је градић у источној регији Ванкувера. Једним делом налази се у пределу некадашњег језера Сумас. Језеро је вештачки исушено пре мало више од стотину година, након катастрофалне поплаве, како би се обезбедило више плодне земље за досељенике из Европе.

Вода из језера каналима је усмерена на реку Фрејжер и јаке пумпе на црпној станици спречавају да се језеро поново напуни. На његовом тлу, налазе се неке од најплоднијих фарми, које хране око половину становништва Британске Колумбије, али постоји озбиљна бојазан да пумпе које воду држе под контролом неће издржати и да ће се можда, након целог века, круг затворити, и језеро поново напунити. Евакуација је у том подручју наређена још у уторак ујутру, а током целог дана су људи спасавани чамцима.

Више од двадесет центара за евакуацију је отворено широм провинције, посебно у највећим градовима на траси ауто-пута који води ка северу и који је на неколико места потпуно разорен воденом бујицом. Тиме је велики део територија на северу одсечен од Ванкувера и највећих центара за снабдевање, а прогнозе кажу да је оптимистично веровати да ће у функцију бити враћен пре пролећа.

Клизишта би могла додатно да прораде и током зиме, када земљиште почне да се смрзава, а то ће прилично отежати животе људима које је ова несрећа директно погодила.

Најтеже је можда староседеоцима који живе у удаљеним резерватима у унутрашњости провинције. У некима од њих је тек по неколико породица, а путеви су тренутно до скоро свих резервата непроходни. Допремити храну, воду, намирнице и лекове за десетине хиљада људи биће велики изазов. 

Ванкувер и његова регија живе у сталном опрезу од потенцијално разорног земљотреса. Правила налажу да свако домаћинство мора да има спреман ранац са опремом за минимум 72 сата преживљавања. Нико, међутим, не живи у страху од тога. Судећи по ономе што видим у пракси, мали је и број људи који је за несрећу спреман. 

Као неко злослутно предсказање, у последњих неколико недеља интензивиране су рекламе за подизање свести о припреми за овакве дане, на телевизији, билбордима, друштвеним мрежама. И можда ће ово бити разлог да сви претресу и допуне своје залихе. Јер ми смо у Ванкуверу додатно те среће да у продавницама нема несташице. Супермаркети у деловима провинције до којих су путеви пресечени, већ данас су имали празне рафове. 

И док чекамо конкретне кораке које ће надлежни да предложе и предузму, захвални што нас је олуја у овом налету заобишла, покушавамо да смислимо на који начин можемо да помогнемо онима који су овога пута имали мање среће од нас.