Црвени талас над Вирџинијом, Бајден у невољи

Бајденовим проблемима ту, свакако није крај, јер према истраживању јавног мњења које су заједнички обавили Универзитет Мерист и НПР (National Public Radio), чак 40 одсто демократа не жели да да га види као председничког кандидата 2024. године, док 41 проценат неопредељених сматра да демократе представљају већу претњу демократији од републиканаца.

Њујорк тајмс пише да су се избори за гувернера Вирџиније завршили ноћном мором за демократе, не само због победе Глена Јанкина, већ и чињенице да је пад популарности ове странке од 2020. године био драматичан – Бајден је у Вирџинији имао 10 одсто више гласова од Трампа, док је Јанкин победио демократског конкурента са 2,5 одсто разлике.

Да ствари буду сложеније, Вирџинија се сматра једним од индикатора какво ће расположење окруживати политичку сцену пред међуизборе следеће године.

Сајт FiveThirtyEight, узимајући у обзир резултате нетом окончаних и претходна три циклуса избора у Вирџинији, израчунао је да на националном нивоу републиканци имају предност између шест и седам одсто.

"Уколико се тај тренд одржи до међуизбора 2022. године, можемо очекивати истински црвени талас", пише FiveThirtyEight.

Њујоркер је, пак, набројао разлоге које су други медији наводили као узроке пораза демократа: Отишли су превише улево, нису отишли довољно улево, Бајден није испунио обећања, Конгрес није испунио обећања, Јангкин је геније напросто јер није Доналд Трамп.

"Истовремено, ствари су кренуле неочекивано по злу и у изразито плавом Њу Џерзију, где је председник Сената те државе изгубио место у том телу од камионџије, који је у кампању уложио 150 долара", наводи Њујоркер, упозоравајући да сви сигнали са биралишта у Вирџинији и Њу Џерзију "не морају да значе ништа".

Спољнополитички проблеми Бајдена

Компликован развој ситуације у Америци у великој мери подрива и спољнополитичка настојања Бајденове администрације. После хаотичног повлачења из Авганистана и циркуса који је настао после одлуке Аустралије да одустане од француских подморница, те флоту изгради у САД и Британији, последњи у низу удараца демократски председник претрпео је управо због равнодушности политичара из својих редова.

Пред пут у Европу прошле седмице, Бајден је од Конгреса затражио да одобри 550 милијарди долара вредан план за борбу против климатских промена и присталицама поручио да је усвајање тог пакета кључно за доказивање остатку света да "Америка може да функционише".

Ненси Пелоси, шефица Представничког дома, упозорила је конгресмене да морају подржати овај предлог, како би Бајден у Европи могао да се појави уздигнуте главе. Упркос упозорењима, Представнички дом није подржао овај Бајденов захтев и председник САД је у Европу отпутовао празних руку.

Ти фактори, без обзира на силан труд Беле куће, представљају озбиљно оптерећење за ионако уздрмане позиције САД на спољнополитичкој сцени, пре свега јер се Бајден, попут Трампа и пре њега Барака Обаме, превише ослања на сопствене одлуке него на широки политички консензус.

Обама је, рецимо, Париски споразум о борби против климатских промена потписао без двотрећинске подршке Сената, као и Нуклеарни споразум са Ираном. Трамп је, недуго затим, оба споразума, такође једним потписом, поништио, чиме је спољнополитички престиж САД у доброј мери доведен у питање.

После Трампа, Бајден је, опет једним потписом, вратио Америку у редове бораца против климатских промена, а у току је широка међународна дипломатска акција, како би се Вашингтон на исти начин вратио споразуму са Ираном.

Такве, драматичне промене у спољној политици, сматрају стручњаци, обесхрабрују традиционалне америчке савезнике да се обавежу на дугорочне и махом скупе договоре са САД.

У том светлу се гледа и Бајденова најава "Повратка Америке" на спољнополитичку сцену. Објављивање овог слогана, уочи прве посете америчког председника Европи у јуну пратило је повлачење из Авганистана, о чему европски савезници нису били баш најпрецизније обавештени.

После Трамповог слогана "Америка на првом месту", Бајденове најаве су топло поздрављене, али је фијаско у Авганистану европске лидере и дипломате натерао на опрез, написао је за Политико бивши француски амбасадор у САД Жерар Арно, напомињући да би "после Бајдена, поново могао да се појави Трамп".

Избори у Вирџинији, упркос силним анализама, не морају да имају било какав утицај на спољну политику, већ, просто, могу да представљају производ незадовољства локалног становништва бројним нерешеним проблемима, укључујући инфлацију и лоше снабдевање.

У овом тренутку, Бајдена подржава 42,9 одсто Американаца, односно 0,9 одсто више него Доналда Трампа пред по републиканце катастрофалне међуизборе 2018. године, на којима су изгубили 40 места у Представничком дому.

Изједначавање борбе за превласт у САД са америчким амбицијама да буде једини светски лидер, могли би, на дуге стазе, представљати озбиљан проблем за Бајдена и његову администрацију.