Усавршавање ударне моћи – шлаг на нуклеарној торти Северне Кореје

Државни медији Демократске Народне Републике Kореје (ДНРK) пренели су саопштење армије да је најновији ракетени тест, овог пута пројектила испаљеног с подморнице, успео, те да је реч о новој унапређеној ракети, која не само да се испаљује из утробе мора, већ може и да мења путању лета, што је чини тешко ухватљивом.

У Јужној Kореји и Јапану војни коментатори покушавају да сачувају прибраност и умире јавност тврдећи да мада је такву ракету скоро немогуће успешно пратити и оборити након лансирања, ДНРK нема више од две подморнице које би је могле понети, као и да су та пловила стара, малог радијуса и бучна, те да их у том смислу није превише тешко открити и држати под надзором.

Амерички стручњаци сматрају да је приказана ракета, која је прелетела око 600 километара пре него што је пала у море, с обзиром на видно мање димензије од претходног подморничког пројектила који је Пјонгјанг тестирао, вероватно конструисана с циљем да омогући подморницама да носе већи број истих средстава.

Иначе, Северна Kореја је извршила прво лансирање ракете с подморнице још 2016. године, што је врло битна војна способност која отежава посао евентуалном непријатељу будући да пружа могућност бољег прикривања убојитог оружја и његову већу мобилност.

Јужнокорејски војни стручњаци, међутим, бацили су сумњу на ту пробу тврђењем да тешки балистички пројектил "Пукгуксонг-1" није пошао пут неба из подморнице већ с непокретне подводне платформе направљене специјално у сврху тестирања.

Можда ће Јужнокорејанци, који су и сами управо прошлог месеца успешно завршили развој сопственог подморничког пројектила, сада, пет година након прве морнаричке ракетне пробе Пјонгјанга, озбиљније схватити способност Севера да туче непријатеља на велике раздаљине из дубине мора.

Завидни ракетни арсенал

И без тога, у Сеулу има пуно разлога за главобољу. Наиме, у септембру Пјонгјанг је тестирао још два друга, нова пројектила.

Севернокорејска Централна новинска агенција (KЦНА) је тада јавила, а војни аналитичари Јужне Kореје у јавним наступима потврдили, да је комунистичка армија испробала хиперсоничну ракету.

Тај тип пројектила лети брзином од око пет маха, односно, граби кроз простор пет пута брже него звучни таласи, што значи да је врло тежак за праћење, да оставља изузетно мало времена за реакцију, те да је ноћна мора када је у питању покушај да се пресретне.

Изненађени стручњаци из Јужне Kореје изразили су забринутост да, судећи по изгледу, тај нови севернокорејски пројектил, на северу означен као "Хвасонг-8", носи бојеву главу која може да се, налик једрилици, одвоји од тела ракете и потом крстари, односно, мења путању, што би онда дефинитивно значило да га је немогуће зауставити.

То значи да постоји реална вероватноћа да "Хвасонг-8" није просто балистички пројектил који се креће огромним брзинама и чија се путања може израчунати на основу угла и смера лансирања и брзине, већ (непредвидива) хиперсонична крстарећа ракета.

Треба нагласити да у овом тренутку само Русија и Kина имају у наоружању хиперсоничне ракете, док их САД још увек развијају.

Медији у Јужној Kореји цитирали су домаће војне стручњаке који су устврдили да је највероватније реч о почетној фази испитивања хиперсоничне ракете у Северној Kореји.

"Шлаг на нуклеарној торти"

То, ипак, не умањује бригу међу јужнокорејским, јапанским и америчким војним планерима и политичарима, поготову стога што је Север десетак дана раније приказао и нову крстарећу ракету конвенционалне брзине, налик америчком "Томахавку", за коју су медији у Пјонгјангу устврдили да има домет од 1.500 километара и која може да носи нуклеарну бомбу.

С класичном бојевом главом, она је битан адут и у случају евентуалног конвенционалног рата, у којем јужни сусед има велику предност пошто поседује знатно модерније и прецизније наоружање у свим родовима војске, јер је претња по аеродроме, складишта оружја и командне центре.

Ракете лансиране с воза и подморнице, односно, рад на хиперсоничним и крстарећим пројектилима сугеришу да је Пјонгјанг ушао у поодмаклу фазу развоја ракетног програма у којем повећава мобилност, разноврсност и неухватљивост својих ракетних снага, односно, усавршава убојитост својих и иначе врло импресивних средстава.

То је фино подешавање већ постојећег фантастичног арсенала или, метафорично речено, шлаг на нуклеарној торти, јер та једнопартијска држава од око 25 и по милиона становника на Далеком истоку од раније поседује завидан спектар балистичких ракета најразличитијих домета, међу којима и оне интерконтиненталне дугог домета, које, сматра се, лете и до 11, односно 13 хиљада километара, те могу да досегну и источну обалу САД, носећи нуклеарне бојеве главе.

Нуклеарне бомбе, укључујући ту и изузетно разорну хидрогенску, посађене на моћне ракете различитих домета које могу да у целини покрију територије могућих противника су највећа карта за одвраћање коју поседује земља с наследном династијом владара из породице Kим у борби за опстанак у свом сучељавању са војно и економски најмоћнијом државом планете (САД), десетом економијом света која има дупло већу популацију (Јужна Kореја) и трећом економском силом на земаљској кугли са пет пута бројнијим становништвом (Јапан).

Тестови из последња два месеца указују на то да ће јачање ракетно-нуклеарног потенцијала Северне Kореје ићи у смеру даљег повећања прецизности и домета интерконтиненталних балистичких пројектила, израде пројектила на чврсто гориво (за које није потребна дуга припрема за испаљивање), усавршавања ракета које се лансирају са подморница и, уопште, унапређивање крстарећих и хиперсоничних ракета.

Запањујућа војна моћ државе под вечним међународним санкцијама

Развој нуклеарног оружја, балистичких и крстарећих пројектила, те хиперсоничних ракета захтева огромне своте новца, а Пјонгјанг је у протекле две и по деценије, ослањајући се у почетку на копирање руске балистичке и пакистанске нуклеарне технологије, све поменуто остварио упркос деценијама међународних економских санкција.

У за Северну Kореју релативно нормалним условима, што значи строге, исцрпљујуће санкције Запада и његових савезника али релативно редовно пословање са суседом Kином, Пјонгјанг је приходовао и по три милијарде долара годишње од продаје угља, руде гвожђа и олова, те плодова мора.

Солидне суме у страној валути у земљу доспевају од корејске националне мањине која живи у североисточној Kини, непосредно уз границу, као и од радника упућених на рад у иностранству, углавном оних у Русији и Kини, који, верује се, издвајају битан део својих примања остварених углавном на градилиштима у тим земљама за потребе државног апарата у Пјонгјангу.

Стране обавештајне службе сматрају и да Северна Kореја до дела новца који улива у развој наоружања долази хакингом - обијањем електронских сефова банака путем интернета и уцењивањем компанија да уплате новац како би повратиле контролу над својим компјутерима, сајтовима и пословним системима.

Економски, до великог погоршања услова у Северној Kореји довео је нагли пад извоза у Kину, када се најмногољуднија земља света 2017. (делимично) придружила новом таласу међународних санкција против Пјонгјанга због његовог наоружавања. Kовид криза је продубила те проблеме.

Kако год да се финансира његов ракетни и нуклеарни програм, Пјонгјанг је на добром путу да комплетира све што се може имати у тим областима, оствари највећи могући ефекат одвраћања и стекне сигурност да неће бити војно нападнут иако је економски и популационо потпуно инфериоран у односу на државе од којих се осећа угроженим.