Муке локалних сарадника из Авганистана – побегли од талибана, дочекала их немачка бирократија

"То је стварно било катастрофално", каже Абдул о свом првом саслушању у једној немачкој установи. Годинама је тај Авганистанац радио у Кабулу за немачке институције. Одлично говори немачки. Када је у августу морао да побегне од талибана, надао се да ће у Немачкој наићи на добродошлицу, али наишао је на потешкоће.

"Питао сам се, да ли сам стварно у Савезној Републици Немачкој", каже Абдул. Посебно га је шокирало то што је тек четири недеље након што га је немачка војска авионом евакуисала из Авганистана био позван у Уред за миграцију. Било је то у Хамбургу где је живео у смештају за избеглице.

Локални сарадници немачких организација, тако му је обећао Бундесвер, добиће у Немачкој дозволу боравка до три године "због хуманитарних разлога". Како му је речено, моћи ће одмах да ради и добијаће социјалну помоћ. Тако, наиме, предвиђа члан 22 немачког Закона о боравку.

Документа које нико не жели да види

Абдул је био уверен да ће одмах добити дозволу боравка, јер је донедавно радио за једну немачку институцију. Њено име не жели да каже док његов случај не буде решен, а не жели ни да се објави његово право име.

Радне уговоре и друга документа понео је са собом када је позван у Уред за странце. Али, та документа, каже тај љубазан млади човек, никога нису интересовала. Уместо тога, рекли су му да поднесе захтев за доделу азила.

За локалне сараднике немачких организација уопште није предвиђен поступак азила. Осим тога, они у том случају имају много мања права.

Поступак додељивања азила траје месецима, понекад и годинама. До коначне одлуке подносилац захтева не сме да ради, нити сме у Немачку да доведе своју породицу. Поврх свега, о захтевима за азил за Авганистанке и Авганистанце тренутно се уопште не одлучује због ситуације у тој земљи. Хиљаде захтева тек би требало да буде обрађено.

"Нико није хтео да ме саслуша"

Када је Абдул напоменуо да је он локални сарадник немачких организација, на њега је, каже, вршен притисак. Упозорен је да ће изгубити смештај у избегличком дому ако буде инсистирао на дозволи боравка из хуманитарних разлога. "У таквој ситуацији некоме одузети смештај стварно значи потпуну катастрофу", каже Абдул.

Здушно је покушавао да објасни своју ситуацију – на немачком и уз помоћ докумената које је донео са собом, "али нико ме није слушао". На папиру који су му дали, добио је црно на бело да није признат као локални сарадник. Документ показује Дојче велеу. "То је за мене био веома тежак тренутак", каже Абдул.

Абдул је позвао свог бившег послодавца који је онда интервенисао у Уреду за странце. Идућег дана ствар је исправљена, каже Абдул. Погодило га је то што је само захваљујући добрим везама и одличном знању немачког могао да спречи то да буде гурнут у поступак азила. И то је бацило сенку на позитивну слику коју је имао о Немачкој.

Савезна влада: 477 локалних сарадника

Откако су средином августа талибани преузели власт у Авганистану, у Немачку је стигло око 5.440 Авганистанки и Авганистанаца. То су подаци савезне владе од 18. октобра. Међу њима је 477 локалних сарадника с породицама. Немачка, осим тога, из хуманитарних разлога прима и активисте за људска права, активисте за права жена и медијске раднике.

Више немачких министарстава саставило је сопствене спискове локалних сарадника и особа којима је потребна заштита. Зато често долази до збрке. На те спискове се и накнадно стављају особе. Хиљаде локалних сарадника и чланова њихових породица још чека на евакуацију из Авганистана.

Спор унутар владе

До неколико недеља пре талибанског преузимања власти, немачка министарства одбране, унутрашњих послова, развојне помоћи и спољних послова још нису била постигла сагласност о томе ко може да буде признат као локални сарадник. Најпре су ту убрајани они који су за немачке установе радили у последње две године.

Тек средином јуна су министарства одбране и унутрашњих послова проширили круг локалних сарадника на оне који су за њих радили од 2013. године. Друга два министарства то нису прихватила јер су своје локалне сараднике хтели да задрже у Авганистану за будућу сарадњу.

Савезна влада потценила је опасност која је тим људима претила од талибана. Тако је многим угроженим људима прекасно пружена помоћ.

Сви на провери

И пред онима који су стигли у Немачку су препреке. Савезна установа за миграцију и избеглице (БАМФ) саопштила је на упит Дојче велеа да за све Авганистанке и Авганистанце мора да се изврши провера да ли су били локални сарадници.

Ко не буде признат као локални сарадник, тај мора да поднесе захтев за азил како би и након 90 дана (толико важи виза коју су добили на аеродрому или немачкој амбасади у Пакистану) могао да остане у Немачкој.

То је специјална виза издата само ради провере статуса кад стигну у Немачку. То је код неких изазвало збрку јер су очекивали да ће, кад дођу у Немачку, аутоматски да добију вишегодишњу дозволу боравка. Касније су сазнали да прво мора да буде разјашњено да ли су били локални сарадници или морају да поднесу захтев за азил.

Неки су, међутим, позвани да поднесу тај захтев и пре него што је проверено да ли су били локални сарадници. Један од њих је Мохамад. Њега је с породицом из Кабула евакуисао Бундесвер, прича он на телефону и преко Вотсапа.

Мохамад, који се заправо друкчије зове, тренутно живи у смештају за избеглице на северу Немачке. Почетком септембра добио је писмо од БАМФ-а да поднесе захтев за азил.

"Приликом кратког саслушања на аеродрому нисте навели да сте радили за неку немачку организацију у Авганистану. Зато не може да добије дозволу боравка као локални сарадник", речено му је.

Ко је локални сарадник?

За Мохамада је то био шок. Од 2019. до 2021. радио је за Немачко друштво за међународну сарадњу (ГИЗ). Редакцији Дојче велеа доставио је и писмо, односно потврду коју је издао менаџер једног пројекта. Ту стоји да је радио за ГИЗ као саветник. Ипак, и даље је био запослен у једном авганистанском предузећу и зато није јасно да ли је и он, по дефиницији немачке владе, локални сарадник.

Локалним сарадником се сматра неко ко је од 2013. радио за неко од немачких министарстава или неку од институција. Бројни Авганистанци су, међутим, радили преко авганистанских коопераната.

Мохамад се сада пита да ли је паметно поднети захтев за азил јер виза истиче након 90 дана.

Стручњаци за азил упозоравају да онај ко поднесе захтев за азил, па га можда касније повуче јер је признат као локални сарадник, може да доспе у незгодну ситуацију.

"Кад особа поднесе захтев за азил, виза престаје да важи. Ако захтев повучете, онда сте до окончања поступка илегално у Немачкој. Морали бисте Немачку да напустите", објашњава Петер фон Ауер из организације за људска права "Про азил".

БАМФ: Захтев за азил без присиле

Немачка Савезна установа за миграцију и избеглице демантује да се врши притисак на Авганистанке и Авганистанце да поднесу захтев за азил. Признаје да су слали писма, али само како би их "информисали о њиховим правима".

"Савезна установа је само указивала на могућност поступка за добијање азила", наводи се у саопштењу послатом у редакцију Дојче велеа. Додаје се и да је подношење захтева за азил "добровољна опција".

Истраживање које је спровео Дојче веле показује нешто друго. Авганистанске сараднице и сараднике једне фондације блиске једној немачкој партији, БАМФ је позвао да поднесу захтев за азил, иако су они по дефиницији били локални сарадници.

И други Авганистанци су, према информацијама Дојче велеа, позивани да поднесу захтев пре него што је разјашњено имају ли статус локалног сарадника.

"Избацићемо вас на улицу"

То потврђује и један видео снимљен 22. септембра који је достављен Дојче велеу, а који се дели и по друштвеним мрежама. У њему једна сарадница градских власти у Ајзенхитенштату Авганистанкама и Авганистанцима говори да "нису сто посто признати као локални сарадници", да ће то бити проверено и додаје: "Ако данас кажете да нећете покренути поступак за добијање азила, догодиће се следеће: избацићемо вас (...) на улицу."

БАМФ је и то демантовао тврдећи да се нико не присиљава на подношење захтева.

Игра живаца

Неизвесност оптерећује авганистанске локалне сараднике у Немачкој. То каже и Абдул са почетка текста.

"Не могу више да спавам јер се бринем", прича он. Два месеца након доласка у Немачку још увек нема дозволу боравка. Једино му је обећано да и након истека од 90 дана може да остане у Немачкој - до окончања поступка.

"С тиме морам да живим", одговара он на питање како излази на крај са ситуацијом. Једно га ипак радује: однедавно зна да и његова породица може да дође у Немачку. То му је, каже, најважније.