Колин Пауел, о покојнику све најлепше

"Ни годину, ни месец нећемо дозволити Садаму Хусеину да располаже оружјем за масовно уништење. То није опција за свет после 11. септембра", рекао је Колин Пауел објашњавајући разлоге због којих ирачка влада представља опасност за Сједињене Државе и остатак света.

Пуних 76 минута, показивао је слике наводних мобилних лабораторија у којима су прављени бојни отрови и биолошко оружје, тврдио да Садам Хусеин крије ракете у пустињи и упозоравао да је ирачки лидер одобрио војсци да, у случају инвазије, заспе Американце бојним отровима.

Неколико месеци касније, испоставило се да су готово све оптужбе које је изнео пред УН биле лажне, што је суштински представљало крај Пауелове политичке каријере. После избора 2004. године, млађи Џорџ Буш га је, прилично грубо, одбацио и на његово место поставио Кондолизу Рајс. Пауел се посветио рестаурирању старих "волвоа", којих је до краја живота скупио двадесетак.

Пауелова доктрина и Квака 22

Одрастао је у скромној породици јамајчанских исељеника у њујоршком Харлему, у војску је ступио средином педесетих година прошлог века и лично се уверио у проблеме друштва у којем су, за црнце и белце, важила различита правила.

Често је препричавао анегдоту из рата у Вијетнаму, где је био део јединице чији је задатак био да заштити удаљени аеродром. Када је питао зашто се његови војници уопште ту налазе, рекли су му да чувају аеродром. Затим је питао чему служи тај аеродром, одговорили су му да је направљен како би авиони снабдевали његове војнике.

Радио је у Белој кући током администрације Ричарда Никсона. Роналд Реган га је поставио за саветника за националну безбедност после скандала "Иран контра", током којег су Американци продали оружје Ирану, док је заузврат Хезболах ослободио седам Американаца отетих у Либану. Новац од продаје тог оружја на волшебан начин пребачен је противницима сандиниста у Никарагви.

За мандата старијег Буша и Била Клинтона био је шеф Здруженог генералштаба. Млађи Буш га је одабрао за државног секретара и био је први Афроамериканац на свим тим позицијама. Све до победе Барака Обаме на председничким изборима, био је најмоћнији Афроамериканац у историји САД.

Амерички политички аналитичари сматрају да би на председничким изборима 1996. године без проблема победио Била Клинтона, уздрманог скандалом са Моником Луински. Ипак, није затражио подршку републиканаца који су, пак, тврдили да му недостаје безгранично самопоуздање, које прати све кандидате за високе функције.

Творац је "Пауелове доктрине", која претпоставља да Америка треба да шаље трупе само у конфликте у којима има јасне и оствариве циљеве, довољну снагу, подршку јавности и излазну стратегију.

Ирак – такнуто, макнуто

Чувеном реченицом "такнуто–макнуто", упозорио је стратеге млађег Буша на све опасности инвазије на Ирак и свргавања режима Садама Хусеина. О томе је месецима пред почетак напада расправљао са челницима ЦИА, али је ипак пристао да озбиљно уздрма сопствену каријеру када је пред Уједињеним нацијама представљао разлоге за почетак напада на ту државу.

Докази за напад на Ирак били су лажни и засновани на рђавим проценама. Неке је, како се касније испоставило, Пауел довео у питање пред наступ у УН, али се то показало недовољним. Мрља на његовој каријери је остала.

Током Бушове авантуре у Ираку убијено је око 5.000 Американаца и најмање 400.000 Ирачана, расуло које су за собом оставили Пол Бренер и остали амерички принудни управници довело је до раста утицаја "Исламске републике", држава је поцепана на шиитске, сунитске и курдске регионе и генерално се сматра највећим спољнополитичким дебаклом у историји САД.

Мрље из прошлости

За велики део света остаће упамћен пре свега као човек који је имао шансу да заустави инвазију на Ирак, али није имао довољно храбрости или подршку да се осмели на такав потез.

Амерички аналитичари сматрају да је таква претпоставка погрешна, јер су свргавање режима Садама Хусеина неоконзервативци тражили бар деценију пре упада Бушових војника, као да су тај став делили и најмоћнији званичници из редова ривалских демократа, попут Џона Керија, Џозефа Бајдена, или Хилари Клинтон.

Такође, остао је нем када је његов пријатељ и заменик Ричард Армитаџ медијима открио идентитет званичнице Централне обавештајне службе Валери Плејм, у знак освете јер је њен супруг, амбасадор Џозеф Вилсон одбио да оптужи Ирачане да у Нигерији покушавају да купе сировине за израду нуклеарног оружја.

На самом почетку каријере, био је део тима који је испитивао околности масакра почињеног над више од 350 цивила у вијетнамском селу Ми Лај 1968. године. Годинама касније, оптуживан је да је учествовао у покушају војске да ублажи чињенице о том догађају.

План који нико није видео

У скоро беспрекорној каријери, остаје нејасно какви су га мотиви гонили када је неоконзервативцима дозволио да га искористе као заштитно лице рата у Ираку и затим једноставно одбаце, када је млађи Буш 2004. године добио други мандат у Белој кући.

Вашингтонски "инсајдери" тврде да је одмах после тих избора Пауел записао кључне ставке америчке спољне политике за наредне четири године и отишао у Белу кућу како би их представио председнику.

Пауелов списак никада није дошао на дневни ред, пошто се испоставило да га је Буш позвао само да га обавести да је управо замолио Кондолизу Рајс да преуме место државног секретара САД.

Себе је описивао као оперативца који решава проблеме, радије него као визионара. Сматрао је да је криза која је настала после напада Ал Каиде на Њујорк и Вашингтон 11. септембра 2001. године представља шансу за америчку дипломатију да успостави нове видове сарадње са Русијом, која је такође имала низ проблема са радикалним исламистима.

После отказа, посветио се рестаурирању старих "волвоа" којих је, на крају, имао двадесетак.

Умро је у 84. години од компликација изазваних коронавирусом. Амерички медији су га испратили као хероја једне епохе. Једино је бивши председник Доналд Трамп оценио да је "дивно видети како фабрике лажних вести лепо третирају мртвог Колина Пауела... Нека почива у миру".